Nova Evropa

цифара могао изводити неки суд о развоју појединих просветних грана, потребно је шире посматрање, у размаку година. Зато је овде, у недостатку прегледа буџета свих покрајина, узет за поређење последњи буџет предратне Србије.

Наш истекли буџет (за годину 1926/27) представља округло око 6,290 целог државног буџета, што отприлике одговара проценту у буџету бивше Краљевине Србије из године 1914, У оно доба признавало се да је то недовољно, али се више није могло тражити у години иза два Балканска Рата, Данас тај проценат не одговара ни културним потребама ни улози која се просвети даје у нацијоналном уједињавању. Али од те опште полазне напомене значајније су оне о распореду укупног износа тога просветног буџета од 791 милијона, у поређењу са распоредом просветног буџета Краљевине Србије

из године 1914, од 1272 милијона, Министарство — админи-

страција са пензијама (без стипендија) —, са својим процентом од 390 из године 1914 попело се у години 1926/27 на 3:/20/0, што значи да бирократија расте и у просвети; основна и средња настава, од 76200 пала је на 69%/0, док су се научне и уметничке установе попеле од 3 на 6%0, а код понеких грана и на 8 до 12%. Просечно, виша настава — са науком и уметношћу, са позориштем, и универзитетом —, удвојила је свој буџет од предратних 1290 на 24096,

Али у том поремећају размера прави је феномен Универзитет. Од 67290 из године 1914, он је данас скочио на 16%о. Сам Универзитет, са својим стипендијама, троши 127: милијона, Средња школа — 106 милијона, а основна школа, са народним просвећивањем, 46672 милијона, Таква размера више наставе (науке и уметности) уопште је нередовна у једном просветном буџету, а у буџету једног неписменог сељачког народа и нездрава је и неиздржљива,

Пре свега, ми данас нити смо у стању издржавати — ни финансијски ни научно — три пуна универзитета, нити имамо потребе за њих. Један Медицински Факултет и једна Техника за ову земљу данас су довољни. МИ што се пре то питање пресече, утолико ће се лакше пресећи, са мање бола и мање трзавица, То је једно. А друго је: потреба апела на те највише научне заводе, да буду скромнији и чеднији у средствима која траже за подизање науке. Ми сви знамо из каквог су буџета и из какве организације Универзитета изишла наша највећа научна имена; данас, међутим, наставничко особље — са редовним, ванредним, хонорарним, и контрактуалним, професорима, доцентима, асистентима, лекторима, и учитељима вештина — у три универзитета (у Београду, Загребу, и Љубљани), броји преко 900 службеника, а остало управно, помоћно-техничко особље, и послуга — броји 800, т, ј. укупно преко 1700 службеника. Ако се узме сама за

242.