Nova Evropa

тужбе, из инкриминисаних ставака, не види право шта је тужитељу криво, и у чему налази увреду а у чему клевету, то оптужени покушавају сами да, према смислу, рашчлане тужбу и конструјишу приговоре, па ове деле у три врсте: 1) ради партизанства и котеријаштва, 2) ради недовољне савесности у раду, и 3) ради жеље за личном коришћу, — и онда редом одговарају на сваку групу, цитирајући многобројне примере за илустрацију прве и друге групе, а нарочито се задржавајући на трећој групи; да је уредник ове „Народне нциклопедије“ из овог предузећа хтео да „истера што већу личну корист“. У том погледу, уредник „Нове Европе" и писац ових редака, као некадашњи колега проф. Ст. Станојевића на београдском Филозофском Факултету, написао је у свом одговору, да ће посведочити пред судом, да је, још давно пре Рата, постојало уверење међу свеучилишним наставницима и у научним круговима у Београду, да проф. Станоје Станојевић нема више непосредне везе с науком и научним испитивањем, већ да науку „тера: као извор за зараду... Његова политичка и културна уверења допуштала су му, у више наврата, да мења странку, а ипак да остане у најбољим пословним односима са својим начелним противницима. Па тако се и данас налази у сличној ситуацији у погледу подузећа „Народна Енциклопедија“...

И онда се, у овим одговорима, износе следећи подаци, „Библиографски Завод, д. д., који издаје „Енциклопедију“ и финансира цело предузеће, основан је 1923, са 50% бечким капиталом а 50%/о капиталом загребачких индустријалаца. Међутим, последњих година, т. зв, бечка група (фирма Holder-Pichler- Tempsky, A. G. - Wien IV, Johann Straussgasse 6) добила је превагу у Заводу, јер су загребачки индустријалци своје акције (по 250 комада) продали, и ове су у мају 1926 у књигама прокњижене на фирму Н.-Р,-Тетрзку, чиме је цело подузеће прешло стварно у руке бечке групе... Подузеће је, додуше, издало и нешто школских књига, али је најважнији посао Завода данас издавање и растурање „Народне Енциклопедије“. Није тешко довинути се, колико може лежати на срцу једној бечкој издавачкој фирми (која је, уз то, позната као нацијонална, „Јешзећ-паНопа!') научни интерес при овоме послу. Тај интерес предат је сав у руке и на старање проф. Ст. Станојевићу, који га је примио под следећим условима. Професор Ст. Станојевић уредиће 24 свеске „Енциклопедије", и примиће на име хонорара 10% om бруто-прихода до 10.000 претплатника, 1270 од 10-15.000 претплатника, и 1590 од преко 15.000. Осим тога, по Дин 3000,— месечно за редакцију, и путне трошкове, Будући да је претплата пребацила 10.000, то се проф. Станојевићу плаћа Дин 60.000 по свесци, тако да ће ...за 24 свеске примити 1,500.000 динара. Осим тога,

271