Nova Evropa

ова Европа

Књига ХУ. Број 9. | 26. априла, 1927

U borbi protivu „tajnih sila“, {Posvećemo plemenu Bezlaktovića,)

Reči upravljene duhu nisu danas razumljive, — ostaju glas bez zvuka, kao gluho zvono, 1] još gore: nalaze se mnogi medju nama koji im se izrugivaju, Zato, što se je telo uzdiglo nad duhom, i što se ovoj šveljudskoj bolesti ne posvećuje dovoljno pažnje, Ili bolje, leči se kao bolest ono što Je samo posledica prave bolesti, Obolenju ljudskog duha me traži se leka,

Odstupanje od unutarnje religijoznosti povlači za sobom materijalizaciju sviju vrednosti, Sve su sile upereme u jedno: kako će se pojedinac rešiti teških društvenih obaveza, i kako će — pregazivši sve eličke principe — obezbediti sebi opstanak što bolje i u što kraćem vremenu, slično kao i životinja. To znači, bežanje od svih dužnosti, sakrivanje pred svakom odgovornosti; i to, počevši od svoje kuće, pa kroz vas život: i u zvanju, i na ulici, i u društvu, Ali bežući od dužnosti, ne beži se u isti mah i od ugodnosti i preimućstava na koja se nailazi, Dapače, to se proglašuje svrhom, prvom i jedinom brigom, Zato je svaki opšti i društveni posao postao uzgredna stvar, a glavno je ona opipljiva korist, ili ona uživanja što će se izvući dz posla, ili što se naslućuju, Karakteristika ovakog stanja biće ona čuvena disciplinarna istraga, u kojoj od trojice okrivljenika prvi odgovara, da je dolazio ma dužnost radi pila fie, drugi radu #лркасбтсе, а ineći 00 a, dis pu njava prazninu Ovi zadnji, to su oni koji nemaju laktova, da se guraju: oni su dobri uz dobre, a neodlučni uz rdjave, Njih je majviše; oni štaviše pokrivaju većinu javnih ı privatnih zvamja.

Ti bez laktova, koji ispunjavaju prazninu, ti upravo i daju obeležje čitavome mašem životu, Njih su nepravedno nazvali defetistima, Ne, oni to nisu, oni za to nemaju proračunate zlobe, ili namere da svojom bezbojnošću izazovu slom, — oni su žrtve vremena u kojima se ne mogu snaći, Oni dobro vide sve ono zlo, što da ukratko označavaju kao nepravdu; ali su nesposobni

281