Nova Evropa

у хвали и лепим епитетима“, У чему се састоји та издашност7 —: „По њему карловачка околина лепотом својом „очарава свакога' — наравно свакога онога, ко нигде није био ван Карловаца". Ту из критичара проговара „јал“ Новосађанина! Јер, кад је реч о „Ђачком растанку", шта је природније него да се у коментару истакне лепота карловачке околине (Баш ових дана изашло је ново издање „Антологије“ што ју је Г. Јаша Продановић приредио прво у Ници, за време Рата 1917; и ту, у кратком предговору од девет страна, тамо где се спомињу Бранко и његов „Ђачки растанак", каже се, како је основа спева „сећање на природне лепоте околине карловачке, са живим осећајем природе...“) Одмах затим, критичар Драгутиновићев постаје још заједљивији, наводећи из напомена коментар уз реч „шумагеле",; „српски филолози и лингвисте“ — каже он, расипајући без разлога своју духовитост, — „треба сви да иду у школу код Г. Драгутиновића; он је данас без сумње, бар што се етимологије тиче, први у ученом свету,,." Не, није Г. Драгутиновић први, он то и не каже; али је први за нас још увек — Вук Караџић, код којега је Г. Драгутиновић ишао у школу, и из чијег је Речника дословно пренео оно значење речи „шумагеле". Напротив, његову критичару, како се види, није ни на ум пало да загледа у Вука, кад је наишао на нешто што не зна шта је, и зато би се одиста „дало много писати и шалити поводом неописано бесмисленог тумачења" речи „шумагеле“, наравно не Вука и Г, Драгутиновића већ овог неумитног критичара и чистог научника... „Ипак је најкуријознија ствар у целој овој“ критици — персифлажа Драгутиновићева коментара уз Бранково Коло, и у њој поименце оног места на којем се овај критичар најдуже задржава, и за које каже да је „врло, врло жалосно", што и ми потврђујемо, али — жалосно по њега, „То је његов коментар Бранковим стиховима

Рваћане, не од лане, Од увек си ти без мане! —

“

Код коментара уз ове стихове, критичар „о другим нетачностима и бесмислицама“ неће ни да говори, али мора да истакне „да је срамота за Српску Књижевну Задругу, и за српску књигу уопште, што је коментар на свесрпску Бранкову песму, у којој је представљено уједињено Српство, писао човек који не зна ни тода Хрваћанин значи Србин из Хрватске. Ова срамота пада на целу Задругу, и ја сам заиста у недоумици у овај мах, које речи да употребим па да достојно

жигошем оваку једну ствар..." И ми смо у истој недоумици, Један српски историчар, који се уз то бави и филологијом и књижевном историјом, напише овако што и — остане жив!

Хрваћанин, наравно, значи не Србин већ уопште човек

311