Nova Evropa

матизовању ствари — завршава и затвара савршено логички ланац, од којега се био удаљио, одговоривши, што је било толико потребно, на питање, шта је историја. — И уистину, као закључно дело овог перијода излази 1913 књига; „Теорија и историја историјографије".

Поставивши на тај начин основе да би постигао историјску синтезу, коју он уосталом није никад губио с вида, отвара се трећи перијод, који још и данас траје, богат већ делима, и богат исто тако пројектима и идејама. Овоме перијоду припадају студије о неким великим класичним писцима талијанске и светске књижевности („Филозофија Ђамбатисте Вика", 1911; „Соелће", 1918; „Поезије Дантеа",

1920; „Аријосто, Шекспир, и Корнељ“, 1921; затим

четири свеске „Књижевности нове Италије", 1924), које се деломично везују уз његову теорију о историјографији, а деломично припремају терен другоме једном главном делу: „Повест Напуљског Краљевства“ (1925), које, не без разлога, многи сматрају ремек-делом Бенедета Крочеа. Ова Повест значи реализацију оне историјске синтезе која је била поглавитим циљем у његовоме животу мислиоца. У истом смеру Кроче, у овим годинама, припрема и повест новог краљевства Италије (од 1870 до 1914), а међутим је баш ове године објавио две свеске „Људи и ствари старе Италије" (1927)") које садржавају историјска истраживања, прерађена у облику студија и чланака, а која су међусобно повезана једним органским везом,

Када се Кроче дао на филозофске студије, његови су пријатељи ерудити мислили, да је он запустио историју. Сада некоји филозофи професијонисте говоре, како се повратио на историјска истраживања, те коментаришу овај догађај на разне начине. Ми мислимо да се доста јасно разабире већ из ове кратке скице, да се три велика перијода Крочеове активности нераздружно везују међусобно, да и нису друго до три ступња једног самог мисленог покрета, тако да се трећа фаза

·

приказује као схватљивија и хармонијознија прва и друга фаза,

И када бисмо се упустили у то да, изван овде омеђених граница, прикажемо личност специфичније литерарну, и посебно ону грађанина и политичког човека Крочеа, ипак бисмо свим новим елементима запажања само надодали нове црте оној дубоко спиритуалној хармонији великог талијанског мислиоца. Кроче је прихватио Ђолитијеву понуду да буде Министар

г) Ради информације додајемо овде, да се сва дела Б. Крочеа могу да добију у засебном целокупном и управо класичном издању великог талијанског накладника Латерце (С1из-Гафегха e 864) у Барију, где

изилази и Крочеова позната ревија „Ба Ста са", основана још 1902. Б. |.

340