Nova Evropa

cije, kakve nmnacijonalistička obmana meće nikađa dati, To u stvari znači, da je ona toliko prezrena i ogovarana liberalnodemokratska politika, koja je talijanski narod dovela na prag svetskog sukoba u doba blagostanja i dovoljne gradjanske sloge, stvorila za rat i za pobedu — uza sve političke greške i, sve tehničke nedostatke — jednu Sotovost nesrazmerno efikasniju od one što je nikada neće moći da pruži nacijonalistički fašizam sa svojom ideologijom nasilja, koju će neizbežno pratiti gradjamski rat, Ljudi mogu da se sklone mato da upotrebljavaju silu, ako veruju u pravdu; mogu da prihvate i žrtvu života, ako misle da time adirmišu najviše vrednosti života, ali niko nikad ne može kolektivno čovečanstvo prisiliti nato da s uspehom uloži silu prosto i jedino za ljubav sile, baš kao što ga neće prisiliti nato da se odrekne živofa, ako se oduzme takoj žrtvi slast ideje, U tome i jeste baš osuda i poniženje svih ideologija na nacijonalističkoj osnovi: one se parazitski hrane prošlošću, ali nisu u stanju da stvore izglede и ђидисnost, pretpostavljaju ratovima i pobedama nasilje slepih i bezobzirnih ideja, koje idu zatim da gospoduju realnošću, a završavaju fime da otkrivaju bednu zbrku planova i namera...

Približuje se vreme kad će trebati povući liniju i istaći razliku izmedju slepe i brutalne reakcije protivu rata — porodjenog iz zamoremosti, iz desperacije, i iz mesgsijanske pjanosti —, koja je otrovala talijanski život od 19109/20, i stanja koje ima da stvori svest sazrela u čovečanstvu kroz svetski sukob,,, Rat može da bude shvaćen i prihvaćen sa muškom čvrstinom, On ne može da uliva poštovanje kao monstruozni idol, bez ludosti i bez propasti, Onoša dana kada se atmoslera laži i zaraze, što truje danas naš javni život, počne da ruši i bistri, ove će istine biti općenito priznate, i stvoriće u duhovima ekvilibrij, na koji će se Italija uvek moći da ротоме

·

za svoje blagostanje i spasenje,

Ali već sada došao je čas da se prima, da je našem poslednjem ratu nedostajala jednođušnost duhova, i to baš u času kad je objavljen, Mi smo učinili tešku pogrešku, što smo u jednome i istome času ušli u internacijonalni rat i u sukob stranaka, — strašni sukob, koji se posle rata imao da obnovi i rasplamti u pravi i užasni gradjanski rat, Ova je pogreška dobila svoju samkciju, i nazvala se Kaporetom. Da je Italija mala jedmu političku stranku, ili skupinu koja bi bila u stanju da postigne sporazum izmedju Taliana pre Rata, pre nego što ga je Italija objavila, pa ma Italija i zakasnila usled toša za meko vreme sa svojom intervencijom, zar me bi naš rat ispao srećniji, efikasniji, i pobedonosniji? ,,. Uza sve to, rat je bio moguć zato što su mu povođom služili patrijotski i čovečanski ciljevi — ciljevi pravde, koji su dozvo-

347