Nova Evropa

и страст акције, по чему човек сматра свет као замамљиву грађу своје делатности, с помоћу које он полако помиче, и све више размиче, сваку границу која га затвара и стеже, приближујући се тако све више, иако се не нада да ће икада да стигне, апсолутној и божанској свемоћи. Цивилизација квантитативна, кажете Ви, која је преобрнула и порушила све "вредности створене од пређашњих цивилизација, т, ј. све границе и принципе, све обичаје, традиције, ауторитете, и сва правила израђена вековним радом досадашњих цивилизација, порушивши сваки насип пред неодређеном активношћу и неуравнотеженом слободом духа. Као што видите, ми се у мишљењу о битним карактеристикама савремене цивилизације углавном слажемо, само што је ја сматрам једном усплахиреном цивилизацијом, сличном свим осталим великим и оригиналним цивилизацијама, које су произишле на земљи из једног принципа 51 бепег15, који се полако шири — што се зове да „цивилизација напредује" —, и постаје све јаснијим и прозирнијим самоме себи, и баш зато се све то више и реализује У целој чистоти своје нарави, док је Ви сматрате (или би је логично морали сматрати) као дегенерисаност и негацију цивилизације, зато што се за Вас цивилизација састоји у систему принципа, обичаја, правила, ауторитета, т.ј, у вредностима израђеним и наметнутим од једне велике воље, т. ј. од колективне воље, која у себи исцрпљује индивидуалну вољу и силу и која ову има да себи потчини, И зато што у квантитативној цивилизацији, више него ли у једној цивилизацији 5:1 бепет15, Ви видите дегенерисаност и корупцају једне цивилизације, Ви се надате — и природно је да се надате — оздрављењу људи, њихову повратку ка принципима и границама својственим старим квалитативним цивилизацијама, које су, иако се данас причињавају мртвима, по Вашемемишљењу, само притајене, латентне, Ја сам, међутим, мање оптимист, и природно је да сам, будући да у капиталистичкој цивилизацији, и у садашњој њеној фази — коју бих најрадије назвао цивилизацијом демократског империјализма и нацијоналистичког апсолутизма у политици, а апсолутног активизма У филозофији, — не видим тек дегенерацију или корупцију једне цивилизације, већ интегралну фазу развоја оног дубоког принципа на коме се оснива капиталистичка цивилизација. У томе је несугласје између Вас и мене одиста дубоко и непремостиво. Ви држите (и морате држати, кад сте већ ударили тим путем), да се може повратити унатраг; ја напротив држим, да ће се отићи напред, и ићи све то више и увек напред, и то са ритмом утолико убрзанијим уколико ће чистија и прецизнија бивати свест коју душевно стање, што почива на дну капиталистичке цивилизације, носи у себи, док се ово најзад не исцрпе и не истроши до краја,..

353