Nova Evropa

veka, u epohi reakcije na »Četrdesetosmu« i realizacije ideala nastalih i propagšovanih u prvoj polovici veka, ovaj je politički idealizam podbacio, Na polju čistih ideja, i ma polju pučke političke propagande, promena je bila samo manje semzibilna i mamje rapidna, Doba je to političke masonske ideologije, Која celokupna počiva na apstraktnim 1 generalnim principima slobode, jednakosti, i bratstva, ma »besmrtnim principima« Егатсивке Revolucije; perijoda humanitarističke, pacifističke, i socijalističke demokratije, koja na političkome terenu u Italiji pristaje najbolje uz »Rimski pakt« Kavolotijeve demokratije, zatim uz »pučke blokove« i Gjolitijev reformizam iz 1900, i posle; u Francuskoj, uz »drajfusizam« i uz Valdek-Rusoov i Kombov »blok«; u Velikoj Britaniji, uz Lojd-Džordžov radikalizam u borbi izmedju Kuće Lordova i velikog vlasništva. Ali tek što su se ove velike političke mamilestacije čovečanskos idealizma porodile, bila je već, pod mjima, savršemo sazrela idealna reakcija,

U Italiji je koradinijevski (Сотта ти) nacijonalizam kopirao onaj MOO. i, preko njega ili direkino, spajao se sa Kontovim i Spenserovim pozitivizmom, dok nije na svome putu susreo neohegelijanski idealizam“*) Kročea i Gjentila, On je našao u ovome kritiku »ideologija« u ime istorijske konkretnosti; heбејоувки 4депиНКасји realnoga i racijonalnoga, pa dakle opravdanje svega теајпоб, posvećemje uspeha, egzaltaciju гпабе; ograničavanje i ugnjetavanje duha, sadržine, cilja, na korist oblika i čina, Otuda vrhovna vrednost aktivizma, koja dolazi iz пјеба samoga, pa malkakav on bio... Kroče, duh fini i uravnotežem, meterajući и еКагтет ћебејоузк! ратоштат — om je čak nastojao da se, što je moguće više, svojim distinkcijama različnih stupnjeva i oblika Duha, udalji od Hesela —, pazio je dobro da ne zbrka dilozofiju sa politikom, i uvek je protestovao protiv svakoga ko bi iz njegova idealizma hteo da povuče konzekvemce u korist bilo koje specifične stranke ili za bilo koji odredjeni politički program, Pravi lilozof nacijomal-fašizma bio je Gjentile, sa svojim državnim misticizmom, sa svojim ultra-anarhističkim i ujedno ultradosmatskim aktivizmom, a omda sa svojom totalnom nesposobnošću da zapazi konkretno. Medjutim, intimna i kompletna fuzija Gjentilova idealizma i nacijonal-fašizma pripada tek Ва danima.

Taj idealni i moralni uspeh теаКстопатпоб пастопатта — koji se posle transformisao u realni i politički nacijonalizam

*) Oznaka »idealizam« ovde je uzeta u svome lilozoisko-tehničkome značenju, različno od onoga, koje smo pre upotrebili šovoreći o moralnom i čovečanskom idealizmu: u prvome je slučaju koren reči »ideja«, u drugome »ideal«,

372