Nova Evropa

— bio je prvi korak ka dekadansi demokratije i socijalizma, Što se liče poimence socijalizma, i on je, usled brzođa pojačavanja svojih sledbenika, kao i usled razvitka i invazije klasnog smdikalizma, te lakog i, katkada, korisnog kontakta sa političkim i ekonomskim vlastodršcima, izgubio široko svoje idealno oduševljenje, i jedan previše grub i materijalistički, mehanički, marksizam, koji je bio ujedno i reformističan do negiranja svakog radikalnog duha, služio je da prekrije degenerisanost socijalizma. Radi toga, nedostajala je od strane jedne od velikih internacijonalnih ekonomskih snad4, od strane proletarijata, potrebna revnost da se odupre reakcijonarnom nacijonalizmu, dok je druga ekonomska sila, kapitalizam, u уеlikoj većini sklapala saveze te bila odlučujuća. Kapitalizam, po svojoj prirodi produktor bogatstva, liberalistički, imternmacijonalistički, i pacifistički, postao je rušiteljem bogatstva (kapitalizam pljačke) — protekcijonistički, nacijonalistički, i ratnički. Sem toga, dogodilo se konačno i nešto još gore, Pred rastućim i pretećim razvojem radničkih organizacija i socijalizma, opaža se da izvestan deo poslodavaca i kapitalističkih lidera, a još više neki elementi iz upravljajućih klasa, maprosto podupiru reakcijonarno državno idolopoklonstvo macijonalizma, podavajući se imperijalističkim ćefovima i ratobornim avanturama. Poreklo, dakle, svetske krize — od koje su najpre Rat, a zatim posleratna politika majfatalnije mamifestacije — leži u nacijonalističkom mentalitetu, ili preciznije: u koincidiranju postanka i osnaživanja toga mentaliteta sa jednom istorijskom i socijalnom realnošću koja je savršeno mkompatibilna sa njime,

XIX vek, koji je za prvih trideset godina video macije zgažene pod petom Svete Alijanse, u svome je kasnijem toku realizovao trijumf nacijonalnosti, Prva četvrtina XX. veka dovela je nacijonalni princip do egzaltacije, upravo do apsurda, rodivši Svetski Rat, dok je na drugoj strani namefnula umutarnji jaram narodima pod nacijonalističkim oligarhijama i diktaturama, To je poslednji revolt jedme prošlosti osudjene da umre, Idući će deceniji videti, kako se nove macije kreću da počnu stvarati Čovečanstvo, To Čovečanstvo neće biti antic. nacijonalno, kako glupaci proriču, već supernacijonalno, potenciranje svakog naroda u zajedničkome delu, a ne megacija i usahnulost nacijonalnog principa. I to neće značiti jedan meratoborni i inerini pacilizam, oromulost tela i zakržljalost duhova, jer će uvek biti potrebno boriti se i umirati na ovoj zemlji za realizaciju (progresivnu do beskonačnosti) i u odbranu čovečanskog solidarizma, za vladavinu čoveka nad prirodom, za slobodu i razvoj duhovnog života,

Luigi Salvatorelh,

(Autorizovani prevod B. Radice.)

373.