Nova Evropa

razvoja, koja usled razlike i opozicije dahovnih snaga umnožava i oplemenjuje neprestano život i zadahnjuje ga svojim jedinstvenim i stalnim značenjem. iNa toj teoretskoj bazi stvara se i liberalno praktično raspoloženje, raspoloženje poverljivosti i naklonosti prema različnosti temdenca4, kojima se nudi otvoreno polje za borbu i naticanje medjusobom, i za kooperaciju u sadlasnoj neslozi, pre nego da im se postave granice i uzde, te da ih se podvrgne represalijama i nasilju, To је shvatanje imanentističko, koje proizilazi iz kritike suprotnog shvatanja, koja — razdelivši Boga od sveta, nebo od zemlje, duh od materije, ideju od činjenice, — sudi da život ljudski mora da bude zadabhnut i upravljan jednom mudrošću i ciljevima koji da prenose u jednu i istu framscedemtalnost, u prvome redu od božanske mudrosti i od tumača i svećenika njenih, Otuda i suprotna praktična dispozicija, koja se zove autoritativnom, koja stoji nepoverljiva prema spontanim i medjusobno kontradiktornim snagama, te nastoji da predusretne ili ukloni komitraste, naredjujući kojih se puteva 1 паčina čovek mora držati, te unapred odredjujući pravila od kojih se me sme odstupati. Nije autoritativna koncepcija amoralna koncepcija, već je druga etika, koja počiva na drugim teoretskim pretpostavkama, i kao takova vidi svoju direktnu meprijateljicu u liberalnoj koncepciji, protivu koje je uvek zadabnuta i zaslepljena mržnjom i strahom, te nastoji uvek da na nju baci svu štetu koju može, neprestajući oštriti otrovane strele i pozivati na sabor nezadovoljnike najrazličitije sudbine, koristeći se svakom neprilikom u kojoj je zatekne. U tome je i razlog, što je opozicija izmedju jedne i druge nepremostiva, ukoliko se ne odnosi na partikularne stvari, koje dozvoljavaju praktične kompromise, već ma ome poslednje stvari, koje ne dozvoljavaju kompromise, kao naprimer na kontrast koji postoji u religijama .,. Istina je, doduše, da postoje, ili da su postojali, i katolici-liberalci, i poimence talijanska istorija je zabeležila u poslednjem veku vrlo plemenitih primera u ovom pogledu; ali ni oni nisu nikad dobili pristanak ortodoksnih katolika (liberalizam jezujita, kako je poznato, bilo je samo puko političko sredstvo), niti sa se spasli unutarnjih kontradikcija, kako se može da vidi lepo na slučaju Manconija sa njegovim lojalnim i otvorenim pristajanjem uz ideal i uz delo nezavisnosti i ujedinjenja Italije, te iz njegove istrajne moralističke i pacifističke koncepcije istorije, Uostalom, ovde se nema namera ulaziti u komplikovane individualne savesti, već se hoće samo da označe geneza i relacije čistih ideja,

Transcedentalnoj i autoritativnoj koncepciji, koja розеduje svoju čistu i logičnu formulu religijozsne transcedentalnosti, pripadaju s punim pravom sve autoritativne koncepcije

330