Nova Evropa

песник, у вези с оном честитом племкињом која се зваше Франческа да Римини,

Писац ове гнусне књиге још је млад, а показао је да је у стању створити и понешто мање лоше од ове ствари, Нећемо заборавити, стога, да му дадемо добар савет, остављен нам у наследство од наших отаца (а који ћемо љубоморно предати нашим синовима): лако је критиковати, али је тешко бити уметником, А ако нам та тврдоглава стрвина одговори, да и критика може бити уметност, те устраје у својој злоћи, поновићемо му једну додуше мало стару али вазда згодну изреку бесмртнога Манцонија: „Иди, јадно шкрабало, нећеш ти бити онај који ће уништити Милан“,

Giovanni Papini, (Са талијанског, Ж В..) (1916)

PALACESKI (ALDO PALAZZESCHI): KO SAM JA?

Da li sam pesnik? ZŽacelo nisam.

Teh jednu, i vrlo čadnu, reč piše pero moje duše —: »Ludorija«...

Jesam li slihar, dable? Ni to.

Mema nego jednu boju paleta moje duše —: »Ме!апЕоПја« ...

Muzičar, možda?

Još manje.

Teh jedna nota počiva

pod dirhama moje duše —: »Nostalgija« ...

Jesam li dable,... a šta? Postaviću stablo

pred suoje srce,

da ga svet vidi.

Ко зат —:

Abrobat svoje duše. у (Preveo: Ž, Veharić.).

387