Nova Evropa

biti još govora. Naposletku: da i ono što je nabačeno na Or·danizaciju u Solunu, u poznatom procesu, ne odgovara stvarnosti, Nesumnjivo je, da će se rasvetliti misterija koja još obavija Solunski Proces, I tada, ako ništa više, uvideće se: da je ova Organizacija bila tek jedan odjek ideja koje su vladale duhovima Srbije neposredno pred velikim istorijskim dogadjajima, u velikoj borbi za Ujedinjenje. , Čed. A. Popović, biv. pukovnik,

- TIpwnpemarbe 29, Maja 1903.

(Револуцијонирање Српске Војске под Миланом бреновићем.)

(Пре кратког времена изишла је — у издању [. Кона, у Београду, — и друга књига Слободана Јовановића о владавини краља Милана, обухватајући доба од године 1878 до 1889. Држимо, да ћемо највише пажње указати овом важном делу из наше новије историје објављујући неколико чланака једног учесника и посматрача оних догађаја, који је уз то имао прилике и да загледа и проучи документе још неотворених архива, и да од Рата наовамо све своје време посвети овоме послу. У идућој књизи „Нове Европе" донећемо, у вези с овим чланком, још три чланка из студије „Српска Војска после 29. маја 1903", и то; 1) „Утицај завереника на политику предратне Србије", 2) „Препород Српске Војске и његови главни чиниоци: Драг. Димитријевић Апис, Новак Бранковић", и 3) „Борба за народно уједињење". Држимо, да је непотребно скретати нарочиту пажњу наших читалаца на ове занимљиве студије,)

Да се боље схвате и разумеју догађаји који су довели до 29. маја 1903, и до онога што је после дошло, треба захватити мало поиздаље, па изнети и објаснити неке важне моменте све тамо до испред Берлинског Конгреса (1878). Један од најсудбоноснијих догађаја за цео ток даље историје и политике Кнежевине, а после и Краљевине Србије био је, например, Санстефански Прелиминарни Уговор (од 1878) и, наскоро затим, аустријска окупација Босне и Херцеговине. На самом Берлинском Конгресу, руски представници нису већ крили, да их судбина Србије мало интересује, и саветовали су отворено Србима, да се у будуће за дипломатску помоћ обраћају Бечу а не Петрограду.)

") Да рекапитулишемо, укратко, најглавније моменте, у светлости новообјављених и још необјављених руских званичних докумената и извештаја. На састанку руског Цара и Фрање Јосифа у Рајхштату (27. јуна по ст., 1876) подељен је Балкан на утицајну руску и аустријску зону, чиме је

405