Nova Evropa

tiv, kod mladjih oficira išao je on i nesvesno na ruku naprednim elementima, uvodjenjem mnogobrojne inteligentne omladine u oficirske redove, te pojačavanjem i kvaliteta i kvantiteta onih | grup4 medju oficirima koje su načelno bile nezadovoljne sa ondašnjim životom u kasarni. Ipak, ti napredniji oficiri teško da bi uspeli u svojoj revolucijonarnoj misiji, da kralj Milan nije u dobar čas otišao iz vojske, t, J. baš onda kad je njegov veliki autoritet mođao da uspori, ili i sasvim omete, razvijanje dogadjajš u levo, lako je za nepune tri godine [1897—1900) ostvario tri krupne reforme u vojsci — razvio formaciju stalnog kadra, naoružao pešadiju brzometnom puškom, i naglo uvećao broj «Ккојоуатић оћата [500 za prve četiri godine), — kralj Milan nije imao vremena, ili nije hteo, da u unutrašnjem životu vojske zavodi novine, iako su neke bile hitne i vrlo nužne, Zato je srpska vojska sve do 29, Maja živela u istim tradicijama, u onom psihološkom raspoloženju koje je 1876/8 i 1885/6 pokazalo da pruska dresura ne godi ni najmanje karakteru i ćudi našeg »raspojasanog« naroda, Ali ni vojnički poraz iz 1885/6 nije opametio staru olicirsku generaciju; naprotiv, posle toga Rata, i | poimence neposredno pred odlazak kralja Milana iz Srbije, i posle toga, pruski »dril« bio je na vrhuncu svoje moći u našoj Dol IO jena O i u najgoroj uspomeni, sa Svojim čestim smolrama i paradama, radi kojih su ondašnji komandanti brigada još i danas predmetom oficirskih šala i anekdota.

Preterana čistota kasarne, vojničkog oružja i spreme, »stav "Као зуеба«, »ravnanje pod konac«, »pruski korak«, i »složni || plotuni«, — bili su jedina briga dvogodišnje obuke i vaspitanja

srpskog vojnika, U tome su se nadmetali čete i bataljuni, bezdušno muštrajući i mučeći vojnike i danju i noću, Sve se svodilo na podvale i trupne dosetke, da se jedna jedinica predstavi boljom od drugih. Iskustvo iz ratova 1876/8 i 1885/6 nije donelo nijedne novine za vojsku, iako su svi komandanti brigada i pukova u njima učestvovali. Gotovo do pred sam 29. Maja, taktička vežbanja izvodjena su u pravim i krutim linijama, kao u doba lafitovih topova koji su se punili spreda, Sa pešadijskim pukom izvodilo bi se, otprilike, ovako »taktičko« vežbanje: puk u ratnoj spremi izlazi na 5—6 km van garnizona; pored kakvog izvora, i u debeloj hladovini, puk se zaustavlja i podiže bivak, dok za to vreme kuvari spremaju ručak za vojnike, a pod ladnjakom — koji su dva dana ranije podigli pukovski blagajnik i adjutamt — iznosi se »refenska« zakuska za oficire; po svršenu ručku, jedan vod vojnika, koji je naročito u tu svrhu ostavljen u kasarni, i koji se potpuno skriveno približio bivaku na 400 do 500 metara, otvara brzu paljbu; štabski trubač svira »uzbunu«, te vojnici odmah obaraju bivak, uzimaju svoju spremu i staju »pod oružje«, dok adjutant sa časovnikom u ruci beleži vreme

18