Nova Evropa

i seljakinje, u svom slikovitom narodnom odelu, đoneći pred sobom koze ili krave, uvek spremni da se odazovu ako im таtražiš kozjeg mleka, ili ako ih zapitaš koji put vodi do Amfiteatra ili do Carskih Vrata...

Čisto se čini da je vreme stalo, sve tamo od doba kad su Avari pljačkali ovaj kraj, godine 639. Tada su stanovnici Solina bežali na obližnje otoke, ili su se utvrdjivali u Palači Dioklecijanovoj, pa su onda tu i ostali, Tako se dogodilo, da je stara Palača postala središtem jedne žive varoši, i da u svojim starim zidinama hrami pučanstvo od nekih 3000 glava. Tu su, posred stubova i netaknutih starih kolonad4, podignute kuće na spratove, ponekad i po pet u visinu; a mauzolej, što da Je Imperator sagradio za sebe, i u kojemu se čuvao njegov sarkolaš dva puna stoleća, dok Sa nisu izneli otud sa svim drugim neznabožačkim ostacima, sada je rimokatolička Stolna Crkva... Jupitrov Hram pretvoren je u Krstionicu, a savremeni arheolozi čekaju milijone iz Amerike da nastave traganje za grobom Dijoklecijanovim, koji dosad — kraj svih napora — nije mošao biti pronadjen.

U Splitu smo imali sreću da se opet vidimo s Meštrovićem, koji nas je poveo sa sobom u gradski Muzej, 8de nas je dočekao i proveo jedan čuveni arheolog, katolički viši sveštenik, On nam je pričao, medju osfalim, kako je jednom jedam mjedov radnik načinio veštački jedan lažan zapis, pa držao kamen sa tim zapisom pod zemljom sve dok nije izgledao star više stotina godina, a onda Sa je ponudio na otkup kao starinu, Isti prvosvešfenik otkrio je prevaru po položaju znakova izmedju slova, i optužio je radnika da je zapis veštački načinio. Ovaj je to uporno poricao, i tek petnajst godina kasnije, na samrtnom odru, priznao je istinu, iskazujući ujedno svoje čudjenje kako je arheolog bio u stanju da otkrije prevaru, Isti stari gospodin, kome je sada preko osamdeset, iskazao je pred nama želju, da bi na nebu bilo komadić Solina za nješa, — to je njegova zamisao o Jelisejskim Poljima!...

U Splitu se može čoveku svašta dogoditi, Poslednje moći, dok sam bila tamo, bila je igranka na britanskoj krstarici napolju u luci, Celoga dana čuo se žamor po ulicama, a kroz noć su odjekivali usklici i glasovi sa morskog broda, Već u svitanje dana probudi me vesela бтаја род mojim prozorom, Posle izvesnog predomišljanja ne mogšoh odoleti da se ne didnem i da ne pogledam iko su ti kasni veseljaci, Ali su se glasovi već počeli gubiti kroz tesnu ulicu, i ja videh samo jedmog jugoslovemskog policajca gde spokojno Sleda za bukačima. U isti mah ukazaše se, pri bledoj jutarnjoj svetlosti, dve pojave s one strane Dijoklecijanova bedema: jedno je bio mlad emgleski mornar u beloj bluzi, a drugo mlad jugoslovenski časnik u umi-

22