Nova Evropa

И то је, дабогме, само етапа, јер влада Вукићевић-Маринковић не значи још ни стварну коалицију радикала и демократа, — то добро знају и радикали и демократи; а далеко је још, врло далеко, од оног за чим се иде, а што би у најмању руку имало да буде амалгам „државотворних елемената“, који би служио основом за политику консолидације државе, или боље: тестом из којега би се дала умесити послушна уставна и парламентарна већина, т. ј. већина која би — како се замишља — вратила државна кола полако у нормалне прилике, под вођством и окриљем другог уставног фактора, Ми се, како рекосмо, са таком политиком а рг!ог! не слажемо, па зато је и не можемо логички следити у њеним будућим перипетијама; нити —- поучени историјом и политичким наукама верујемо у могућности враћања личног режима на парламентаризам и чисто уставно владање, мирном еволуцијом. Али се не мислимо овде упуштати у критиковање, ни теоретски ни стварно, облика владавине, и опште политичке линије инаугурисаног режима у Југославији, —- прво, да искрено признамо, зато што то у овом часу не држимо опортуним; а друго, што се лична политика другог уставног фактора, и интереси династије, случајно, поклапају данас, по нашем мишљењу, с интересима Државе, тојест с интересима које ми заступамо.

практичног гледишта, дакле, не може нам бити много криво за све оно што се последњих година догађа са нашим неспособним или поквареним професијоналним политичарима, која губе терен под ногама уступајући корак по корак и напуштајући без опирања и борбе тековине демократије и народна права; могли бисмо чисто рећи, с Ничеом: што је гњило, или презрело, треба му помоћи да што пре падне... Кад видимо, осим тога, да се активни генерали ипак преводе у резерву, да би могли остати у Влади, и да се на крају крајева ипак напуштају „стубови режима“ а ја Максимовић или Сршкић, да би се спасло релативно правилнији ток инаугурисане линије, онда почињемо да верујемо, да се једног лепог дана могу наћи изван сфере утицаја на главне факторе и државне послове и друге сумњиве или несумњиво негативне, одговорне или „неодговорне“, величине, па се — у слабим тренуцима чак надамо, противу бољег уверења, да се могу десити чуда: да се ипак нешто позитивно постигне и овим путем... С те стране, дакле, ми бисмо најрадије пожелели овоме режиму да му Бог буде у помоћи, кад му већ ми помоћи не можемо. Јер ми, како рекосмо, нећемо на тај за нас клизави терен ни да наиђемо, него ћемо се једино за часак још задржати на констатовању конкретних задатака што их је себи поставила ова Влада у унутрашњој политици. (То је, уосталом, врло лако, јер су ти конкретни задаци данас врло малобројни и једноставни, А онда ћемо одмах да пређемо на спољну