Nova Evropa

»Dom in Svet« — predstavljaju {s malim iznimkama) službenu, opće priznatu književnost, mlada generacija nastoji da alirmiše svoje težnje i svoju snagu u »Kritici«, »Mladini«, i »Križu na gGori« To nisu posvema književne revije, ali su za knji ževnost — utlikoliko nas interesuje duh njena razvića — u mnogome karakterističnije od reprezentativnih starijih revija,

»Kritika« nema šireg radnog kruga i zapravo je delo jedne ličnosti; ali književna ideologija koju ispoveda nailazi na dosta snažan odziv u slovenačkom književnom svetu. Pokretač, urednik, i — u poslednjim brojevima — gotovo isključivi saradnik »Kritike« je Josip Vidmar, izgradjena ličnost s oštrim pogledom na književna i umetnička pitanja, Njegove kritike novih književnih dela rado se čitaju, iako nailaze na otpor i izazivaju polemike. U poslednjim brojevima pisao je o Cankaru, naročito o njegovim pogledima na umetničko stvaranje; a izmedju ostalih rasprava, najzanimljivije i najvažnije su »Zagovor umetinosti« i »Razgovor o Arhime= dovoj tačci«, u kojima opširno tumači svoje podlede na umcetnost i na kritiku, Vidmar je subjektivni estet: bori se za čistu umetnost i najbliži je lar-pur-lartizmu, U etičkom smislu, пјебоу је ideal nadčovek, a najveće književne simpatije našao je u Geteu i Tomasu Manu. U toga apologeta čiste umefnosti. zapaža se ponekad i suviše suvog intelektualizma, tako da dolazi sam u protivurečnost s osećajnom stranom svoje estetike, osnovane na osećaju lepote i na ličnom doživljavanju. O svome kritičarskom pozivu i radu kaže Vidmar na jednom mestu ovo: »Teza mog kritičarskog rada je estetski instinkt, Moja lična estetika, koju ću možda jednom da napišem, nastaje tek pomalo iz razglabljanja o izrazima tog instinkta, U umetnosti vidim najširi izražaj celovitosti Соуесјеб duha, stoga naginjem kao kritičar ka psihologiji... Istinito umetničko delo za mene je ono u kome mogu da naslutim izražaj neke čovečanske ličnosti u čitavoj njezinoj celovitosti.« (»Dom in Svet«, 1927, br, 2.)

Vidmarov boj za čistu umetnost i individualnu estetiku značajan je za slovenačku književnost, koja fako dugo ı uporno traži prelom sa svojom Sdoličkom prošlošću, i teško se lišavya okova formalističke kulture, prirodne pojave kod ovog skroz i skroz katoličkog naroda s Latinima i Nemcima u neposrednoj blizini, U ovom smislu Vidmarova estetika upotpunjuje, i nekako završava, predratnu slovenačku »modernu« sa Cankarom i Župančićem, Ali se opaža već da se stvara afron protivu Vidmarova individualizma u kritici, Čuje se, da poznati istoričar штефћозн 1 esejist Iziđor Cankar pokreće novu reviju, koja bi imala da upražnjava znanstvenu kritiku. Govoreći o Vidmaru, da spomenemo i prvi slovenački literarni

34