Nova Evropa

—- само код нас да има разлога водити рачуна шта ће рећи пролазници, све ако је уметничко дело и савршено!... Зар интелектуални Београд мисли да ће на тај начин истаћи културну надмоћ престонице, што ће дезавујисати Општину и ранију, која је поручила споменик, и садању, која хоће да га подигне, — и што ће пред целим културним светом, који се једнодушно диви Мештровићу, показати, да је за њега Мештровићева уметност још увек предметом за игру и неозбиљан разговорг2!... 7. Мештровић је — после Балканских Ратова — замислио и израдио српску победу као праву и снажну, велику мушку фигуру, са оштрим погледом, мисленим челом, и челичним мишицама. Ои је на рељефима око подножја намеравао да моделује десетак јунака и велможе на коњима са штитовима и грбовима, наших покрајина — отприлике како је то учинио доцније, у малом, на штиту, који су Југословени предали престолонаследнику Александру приликом Крфске Декларације. Ко зна како он данас, након осам година од ослобођења и уједињења, гледа на победу и на ослободиоце, и да ли би имао жеље и одушевљења да за Београд ради још једаред Победника7 И ко зна да ли ће сада — после ове кампање —- волети да се икакав његов споменик подигне на Теразијама!... ЗЕТЕ

Srpska vojska pre i posle 29. Маја 1903. {Uticaj zaverenik4 na politiku predratne Srbije.)

(Ovaj članak je u idejnoj vezi sa člankom »Pripremanje 29, Maja 1903 — Revolucijoniranje Srpske Vojske pod Milanom Obrenovićem« — u »Novcj Evropi« od 11, juna 1927, Za njim će doći još nekoliko članaka, koji nadovezuju nanj, od istoga pisca, —/ U onome prvom članku treba, tačnosti radi, ispraviti dve omaške: 1) da je u ugovoru koji je Č, Mijatović potpisao sa H. Ratkealom paragraf 6. bio namenjen vojnoj konvenciji, no kako Konvencija nije bila izradjena, to je taj paragral ostao prazan do kraja; i 2) prilikom martovskih demonstracija o kojima je u članku reč — na strani 414 — komandir eskadrona, a пе vodnik, obratio je pažnju vojnicima rečima »Pazite i t, d..)

Розје 29. Маја, јо5 и јши шезеси 15је бофте (1903), огбаnizovani su odbori za »Četničku akciju u Makedoniji«, u Nišu, Vranji, Kruševcu, i Ćupriji; u samom Beogradu, revolucijonarno zaklinjanje i bratimljenje omladinaca iz Austro-Ugarske vršilo se punom parom. Nažalost, pravilno podeljene uloge izmedju političara i oficira-zaverenika nisu dugo trajale, Politički se

9