Nova Evropa

„Гвоздени“ бригадири, и остале старешине који су деценијама текли војничку каријеру трупним муштрањем, и пред којима | су млађи официри и војници пре 29. Маја дрхтали као прут, нашли су се после 29, Маја, кад су све оне беспредметне формалности уклоњене, у положају смешних „страшила“ на која нико више није обраћао озбиљну пажњу, Природно је, да су они одмах зајаукнули за старим добрим временима, па почели безобзирно да оптужују заверенике као једине рушиоце реда и дисциплине у војсци. Својим лажним патријотским јецањем они су себе представљали политичким мученицима, којима су многи незадовољници у капуту свесно или несвесно притицали у помоћ. Уосталом, од сличних појава нису остале поштеђене ни друге европске војске, јер се полако у свима разголитили дуго скривани трулеж, или крајња реакција, под видом строге дисциплине, Али је код нас било горе него игде, па се и криза у нашој војсци осетила дубље него у другим војскама, Али, што је криза била дубља, утолико је већим и Олагословенијим плодом уродила, тако да се може мирне душе рећи, да се од године 1903 до 1912 Српска Војска из темеља '" "препородила. Гај препорођај изведен је напорима, готово искључиво, млађих официра, Међу овима, прво и најугледније место 4 припада Драгутину Димитријевићу Апису. НЕ Драгутин Димитријевић „Апис“, духовни вођ и организатор новога стања, као расни револуцијонар одмах је схватио природу и историјску улогу кризе кроз коју је Српска Војска имала да прође, Без обзира на запомагање и лажну забринуи тост појединих „родољуба“, у мундиру или у цивилу, он је енергично настојао да локалном официрском незадовољству, више-мање личних побуда, да опредељен револуцијонарни покрет у смислу потпуне измене живота у војсци, Па како су за нов живот и нове идеје били потребни млађи људи, који се још нису саживели са старим навикама и традицијама, Апис _је с успехом навијао Министарство Војно да се неупотребљиви и TOA Udine ши о пре илОНо Ниво ii n" O ažaiy тиме двојаки циљ: осигуравајући револуцијонарни препород војске, и утврђујући нови режим у политичком погледу. Тако видимо да, одмах након 29. Маја, повећи број официра добија пензију, и то или јако обележени обреновићевци, или старији

(/ људи прегажени временом,)

“) Међу обреновићевцима пали су, као жртве „заверитеља", и неколико врло способних официра. „Заверитељи", то су били завереничке пришипетље, који нису учествовали у завери од 29. Маја, нити су за њу знали, али су одмах од првог дана постали већим пријатељима и присташама нове династије и новог режима него и сами завереници. Да би се што боље додворили новоме стању, вешто су интригирали, потказујући и своје најближе другове. Много су јада задали војсци, јер је тешко, или