Nova Evropa
15, јипа +, 5, Медјинт је 6. juna 1, g, Dragan Bublić uputio uredništvu »Književne Republike« {vidi broj od 15, jula 1927, str, 210-—214) jedno pismo, kojim »vrlo žali« što se u svojoj pripovesti nije držao istorijske istine, naročito s obzirom па ličnost pod kojom je tamo opisao sebe. »Ono što nisam шбнмо u pripovijesti, činim eto sada, možda kasno, možda i Dprekasno!,..« Zatim smatra »svojom dužnošću prema nekadanjim drugčovima«, da prizna »mladenačke grijehe«, i da prizna da su njeđovi drugovi iz godine 1912 imali pravo što su se na пјеба žalili, On svoje postupke pravda mladošću i strahom, i pripoveda, sve ii istom pismu, kako je iz istih motiva i dalje ostao u službi policije, dogod nije u Svetskom Ratu, kao austrijski špijun, prebačen u Švajcarsku, pa otud prešao u dobrovoljačku službu Srbije, »Iz pijeteta prema zajedničkim patnjama, i prema njima koji se ni jednoga momenta, mada su bili mladjahni kao i ja, nisu dali zastrašiti i nisu klonuli, iz pijeteta prema čistome srcu koje ih je vodilo u radu, smatram dužnošću da im ovako javno kažem ono što sam ovdje rekao, Alko sam griješio, bilo je to da spasim život — to mi je i uspjelo —, a ovom izjavom spasavam dušu svojul« — Tako se završuje ova ispovest Dragana Bublića, kojom je stvarno povukao svoju tužbu protivu svojih bivših drugova, iako je ova formalno ipak došla ma raspravu 15, juna, pa je i sud rešio optužene {a osudio tužitelja ma plaćanje troškova], Bez obzira na epilog pred sudom, uverenje Dragana Bublića, da je svojim pismom i svojom izjavom spasao svoju dušu, više је hvale vredno sa hrišćanskog gledišta nego što je neosporivo, Ali se mi nećemo duže na njemu zadržavati, jer se u Ratu — iz straha za život {i naročito iz straha od neudobna i teška života) — toliko grešilo da bi ih odista malo ostalo koji bi smeli dići kamen na bližnjeća... Mi smo dakle medju prvima spremni da i Draganu Bubliću oprostimo »mladenačke ·drehe« koje je počinio iz straha, i zato što mu je bilo tek šesnajst dodinA, Ali, ne radi se sada o Draganu Bubliću od 16 godinA, »više devojačkih nego mladenačkih obraza«, — radi se o Draganu Bubliću književniku, piscu »Atentata«, koji je ugledao sveta бофтпе 1926, Када је njegovu autoru bilo trideset godina, i kada je ovaj bio već član književnih društava (»odraslih«). Radi se o piscu pripovesti, koji tuži sudu svoje bivše drugove za klevete, a odmah zatim žali što ih je tužio i kaže da nisu klevetnici, Tu se već me »spasava duša« «ако lako pismima, i izjavama 'koje treba da zamene tužbe pred sudom,
Medjutim, izgleda da Код паз nesamo muladjahni ljudi i zastrašeni atentatori već i književnici uživaju naročite obzire 1 privilegije u moralnom pogledu, Možda zato što žive u tako
78