Nova Evropa

штина није ни покушавала да спријечи у томе, — чак ни онда кад је тај њихов рад био уперен противу велике већине бирача. У већини случајева, тај рад био је уперен противу појединих дијелова и покрајина наше државе, и маколико дасеу Уставу прокламује начело о јединству и једнакости, претежан дио нашег народа мало или ништа има од те једнакости, | Можемо мирне луше рећи, да се ова наша држава у многим стварима даје дијелити на двије неједнаке половине: на једној је страни Србија, и донекле Јужна Србија, са око четири-и-пб милијона становника, а на другој такозвани „пречански“ крајеви, са седам-и-пб милијона становника, Стицајем прилика, већа половина несамо што сноси и релативно много више државних терета, него се са оне друге стране о њеним потребама води далеко мање рачуна него што би се морало. Мања половина државе, Србија и Јужна Србија, иако порезима мање доприносе него што на њих спада, апсорбују претежни дио државних издатака. Сумарно и вулгарно речено: једна половина даје а друга прима. Ово се јасно види по буџету: из буџета прихода види се ко сноси државне терете, а из буџета расхода опет види се како се троше државни приходи, У погледу државних прихода, и логично је да пречански крајеви више доприносе, из једноставног разлога што су они углавном у повољнијим економским приликама него Србија и Македонија, Али ова неједнакост потиче и отуда што су пречански крајеви далеко јаче порезани него Србија, и то несамо апсолутно него и релативно. То у једној јединственој држави не би смјело бити, па се то — теоретски и код нас осјећа и каже. Али се питање изједначења пореза вуче већ од уједињења, и никако да се сврши. У овој скупштинској сесији била је законска основа већ примљена у посебном одбору, но кад је имала доћи пред Скупштину, ова је најприје одгађана а онда и распуштена, тако да ће нова купштина имати да почне од почетка. До изједначења није дошло — то ми сви знамо — из јединог разлога, што би, с обзиром на велике државне потребе, и за територију Србије морали бити уведени неки порези који постоје већ од дуже времена у пречанским крајевима. Изједначење порезног закона могло се спровести и тако да се порезни систем Србије прошири на читаву државну територију, — за то не би требало никакве велике парламентарне расправе: било би доста уметнути у Финансијски Закон још један параграф, па би ствар била свршена. Али, како рекосмо, потребе државе не дозвољавају радикалну редукцију пореза. Али да се је, којим случајем, неједнакост у опорезовању састојала у томе да Србија плаћа више пореза него пречански крајеви, изједначење би било већ давно проведено. Србија је, дакле, добар брат, а „пречани" зао брат,,,

129