Nova Evropa

свих су категорија веће него пре Рата, рачунајући све у злату, на крају каријере, академски образован чиновник може се попети само до 70%о предратне плате, учитељ на 77, а намештеник на 18390. Седмичне наднице радника повољније су: најмање 150%0о предратне плате на почетку службе, највише 190%o на крају. За толика права, чиновници су дужни радити дневно 7 сати, радници 8 (учитељи, недељно, 25— 30).

Социјална политика, како се може и очекивати, веома је напредна и далекосежна, а у првом је реду брига за новорођенчад, школску децу, сиротињу. Две петине бечлијака рађа у заводима, где имају сву негу, па и свакој другој, која се породи код куће, долази сама од себе општинска нудиља, чим пријави пород (што је дужна учинити), За малу децу има 98 игралишта („Ки дегбагјеп“) где се нека и хране, и то јефтино (нека и бесплатно). Школска омладина има бесплатно редовне лекарске прегледе, и негу зуба; велик се део исхрањује, а једној четвртини те омладине осигура се и летњи излетнички одмор. За одрасле се Општина брине на разне начине; споменућемо да је, крајем 1925, на 57.000 одраслих примало општинску помоћ, На социјалну бригу троши се двоструко више него пре Рата.

Реформа школства толика је да би о њој требало писати посебан чланак. Бечка Општина има у својој режији само ниже школе, а средњим и високим управља држава. Ми овде имамо места да само набројимо главне тачке реформе у основним школама: учење изван школе на шетњама, очигледно; место тачног броја сати и одвојених струка — индивидуално прилагођавање према ђаку; место школских књига — нарочита дечја библијотека; место оцена, описи ђака; место саме теорије, што више ручног рада; за слабе ђаке нарочита одељења, као и за одличне; учитељско-родитељски одбор, итд.. За толику реформу потребно је имати и спремљене учитеље: то се ради на Педагошком Институту у Бечу, који има библијотеку са 50.000 дела и 312 часописа. Сва учила су у основним школама бесплатна. Шегрти морају похађати бесплатне продужне школе.

· Једна од најрадикалнијих рефорама социјалистичког режима у Бечу свакако је у питању станова. Већином су предратне куће у Бечу подигнуте с помоћу зајмова, који су узети у злату а враћани после Рата у папиру. На основу тога је и Општина страховито оборила цену киријама, до половине предратне кирије, и то у папиру! Кирајџија још плаћа незнатну суму за поправку куће, али му зато газда не може отказати. Како се никоме није исплаћивало, под тим условима, да зида нове куће, Општина је морала да то сама предузме, да смести бескућнике. Из средстава споменутог намета, она је подигла већ око 25 хиљада станова. У тим новим кућама

156