Nova Evropa

Povodom jedne napomene profesora Murka,

(Pro domo.,) Pre kratkog vremena izašla je u knjizi — odštampana iz praškog slavističkog časopisa »Slavija« — značajna rasprava

odličnog slaviste, a člana Radnog Kdla »Nove Evrope«, prole= sora Dra. Matije Murka: »Die Bedeutung der Reformation und Gegenreformation fiir das deistige Leben der Sddslaven« {Prag i Hajdelberg, 1927), o kojoj će imati opširmo да ргобоуоте stručni listovi, ali koja je dd važnosti i interesa i za ге Ктибоуе пабе inteligemcije, Njome је rečeni pisac hteo da utvrdi značaj perijoda Reformacije i Protureformacije za razvitak дићоупоба života Jugosloven4; a naročito je želeo da pokaže, da je još Reformacija udarila temelje srpskohrvatskom književnom jeziku i zajedničkoj narodnoj književnosti, koje je onda Protureformacija utvrdila i proširila, Pozdravljajući ove rezultate, koji su naročito dobrodošli baš u ovo mutno doba kad politika opet preti da wnese nove zabune u pojmove o narodnom jedinstvu, hoćemo ovde da zastanemo malo samo na jednoj napomeni prožesora Murka, koja lično tandira pisca ovih redaka, a koja stvarno potrebuje izvesnu korekturu,

Na strani 137 svoje knjige, prof, Murko vraća se na jedan svoj prekor učinjen mi još pre dvadeset i više бофта, ц svom prikazu moje doktorske disertacije »Das serbische Volkslied in der deutschen Literatur« {u Jagićevu »Arhivu za slovensku filologiju« 1906, XXVIII, 352 i dalje), Nemam pri ruci taj njegov prikaz, ali se dobro sećam da je ono mesto koje on sad ponavlja, još onda kad je štampano prvi put, bilo tako napisano da sam osetio svu nepravednost i neopravdanost prekora svoda tadašnješ prolesora, radi toga što sam u зуојој Кај боуог1о o srpskoj ane o srpskohrvatskoj narodnoj pesmi. Kogod uzme onu moju knjigu u ruke, brzo će se uveriti, da ie onde gdovor O srpskoj narodnoj pesmi zato što Je naša narodna pesma pod tim imenom ušla u nemačku književnost, i što su je pisci o kojima je u mojoj knjizi reč tako nazivali,

A ja sam pod srpskim oduvek — takoreći otkako se pamtim, ali svakako otkako pišem, — podrazumevao i hr-

vatski, ili obrnuto, što bi se lako dalo činjenicama utvrditi, Sve je to, dabošme, sasvim nevažno; kao što je uopšte od relativno male važnosti šta kažu ili čine u jednoj ili drugoj prilici pojedinci. Ali neku važnost dobija stvar ipak kad se iznosi, kao što je to sad učinio ртоћ, Murko, u vezi sa današnjom »Novom Evropom; jer nije sasvim svejedno, da li su urednik i mnogi saradnici »Nove Evrope« bili integralni Jusosloveni oduvek, ili su to postali tek u Ratu i posle Rata.

M. Curčin,

164