Nova Evropa

Ми смо нашу тезу, можда, незгодно назвали „Натраг у покрајине!“ Или је наш крик испао, можда, мало очајнији зато што ми наше покрајине хоћемо да ојачамо и зато дау тесто будућег и великог Београда пошаљемо што више и што боље имамо. Кажемо „и зато" да се зна да постоје и други разлози. А од тих других разлога један је, например, у томе, да допринесемо да се данашњи „репрезентативни тим“ такозваног духовног и душевног Београда што пре и што јаче одгурне у страну, аргументом етике дотуче, разбије, и уништи. У свесном бирању нашег кретања, колико је то могуће под притиском свега око нас, и наслеђенога, одређенога, и вечнога што је у нама, културна федерација Југославије, којој на челу има да остане Београд, јесте једина радна идеја данашњости која има смисла. У тој културној федерацији Југославије мора интегрално учествовати провинција Србија, прокламујући највише начело: да не може бити српских пиљева ако нису југословенски, па словенски и опште-човечански и вечни, Погледајмо само земљу Југославију свуд уоколо, и потрудимо·се да прочитамо слова историје човечанске у тој земљи записане, у тој земљи чудној, загонетној, старој, И ми ћемо се у њој боље и брже снаћи него што смо се снашли досада. |

Još jednom o „srpskom pitanju“,

(Poznavajući G, Lj. Stojanovića kao čoveka veoma slobodoummih i širokih pogleda, mi smo mu — i usmemo i u pismu — skremuli pažnju na efekat koji su Imali njegovi člamci o »srpskom pitamju« u »Novoj Evropi« od 21, novembra 1924 i od 14, novembra 1925, kao i jedno njegovo predavanje o ovoj temi pred Narodnim Univerzitetom u Beogradu, maročito u krajevima van uže Srbije, Znali smo mpouzdamo da će om fo primiti k srcu, ı zamolili smo Sa da se prilikom vrati na ovu stvar, On nam je obećao da će to učiniti, i sad nam je poslao ovo pismo, dskazujući gotovost od svoje slrane da d&4 još obaveštenja ako je polrebno, jer mu je mnogo stalo do togđa da ба niko ne razume krivo,)

Gospodine uredniče, — Ja se čudom čudim da su (kako ste mi javili) moji članci o odmosu izmedju Srba i Hrvata shvaćeni od većine čitalaca kao da ja zastupam neku hege= moniju Srba u državi, {Jedan ugledan Hrvat, u svome putopisu po Južnoj Srbiji, nazvao me je čak majvećim »hrvatožderom«!)

a, medjutim, držim da sam, tražeći od počelka, federativmo uredjenje države, najveći pobornik ravnopravnosti Srba, Hrvata, i Slovenaca, i propovednik mira, sloge, i ljubavi

137