Nova Evropa

та сам са једним колом омладине сматрао да имамо највише таранције за добро и напредак нашега народа у људима који воде Либералну Странку... Са људима, например, Радикалне Странке ја нисам имао ни онда а ни после, све до данас, никаких таких веза..." Само, он се разочарао и у либералима већ после неколико година. Изгледа, међутим, да Либерална Странка није могла олако примити иступање оваке снаге, па је још у септембру 1901 он опет позван на конференцију ; али :он не одлази ни овога пута, већ се сад упушта у критику политичког живота у Војводини; „Ми већ од почетка уставнога доба фонд наше нацијоналне снаге немилостиво експлоатишемо, а нисмо никад радили, или нисмо колико треба, на том да ту снагу зановимо и регенеришемо". Он осуђује изборну апстиненцију која значи нерад, него хоће апстиненцију која унутрашње јача народ, просвећујући га, економно и социјално га консолидујући; захтева прво опште примирје између на"рода и јерархије, и међу народним странкама, а онда штедњу, јачање, и организовање народне снаге, како би се што пре изишло из политичке пасивности. Најзад, дошло је до потпуног објашњавања. Са групом пријатеља, он је рекао све своје замерке Либералној Странци: терала је само велику политику, за коју не беше ни моралних ни материјалних услова; акасдемску политику без практичног смисла; није енергично ишла затим да се занови млађим и способним људима. Група је уједно поставила и услове под којима би могла ући у Либералну Странку: напуштање Бечкеречког Програма, будући да нам је положај постао много гори; привремену пасивну опозицију; „сву пажњу, бригу, и снагу, обраћамо унутрашњем консолидовању нашег народа у свим правцима културнога рада, .. . најенергичније радити на економном унапређењу нашег народа: организовање српских капитала, оснивање ратарских задруга, трговачког удружења, образовање шегрта трговачких зи занатлијских, и т. д, —- организовати народ и социјално,.,“ А у ту сврху прикупити у Карловце и Нови Сад све што је способније од српске интелигенпије. До споразума биће да није дошло, јер, у „Бранику" од 9. априла (27. марта) 1903, има Изјава Тих. Остојића и другова, у којој он каже да је jom „пре две године иступио из Српске Народне Слободоумне (Странке, разложивши своје иступање",..

Отада, Остојић ће више радити са Самосталном Странком „Светозара Прибићевића, док браћа Јакшићи не прикупе Демократску Странку, која ће Остојића и увести у Матицу Српску. Јер, све је то требало добити свој смисао уласком његовим у Матицу. Разноврсним ситним радом у Гимназији, у „Трговачким Новинама", у вечерњој школи Српске Трговачке Омладине, нашао се он као угледан радник на оном „свестраном полету код Југословена пред годину 1914, Тако

188