Nova Evropa

da još i danas, po nekim зе та bivše Slavenosrbije postoje osobime u odelu i običajima {nešto malik ma slavu!), koje svedoče da se nisu izgubili baš svi tragovi nekadašnje srpske kolonizacije (podaci ovi su iz godine 1918), dok topografska nomemiklatura bivše »Nove Srbijeć« potpuno podseća na Vojvodinu: Nadlak, Pečka, Feldvar, Sentomaš, Subotica, Pančevo, Vukovar, Zemun, Slankamen, Dmitrovica, i druga mesta ruske Hersonštine, Već ovo bi bilo dovoljan poflicaj, da se bliži zemljaci onih ruskih kolonista zainteresuju za ovo pitanje, OU O - Dr. Alebsije Jelačić.

Белешка.

Срби у Угарској пре Арсенија Чарнојевића.

Позната је чињеница, да је у југоисточној Угарској било Србохрвата и пре сеобе под Чарнојевићем. Чешки научник Нидерле (РОг, Гађог Медепе: Зјоуапзке Збагопозн. ОПш Ц, свеска 1. — Године 1906) био је мишљења, да су ти Србохрвати прешли из Угарске на Балканско Полуострво. Ово мишљење исправио је, и допунио, Др. Јован Ердељановић („Трагови најстаријег словенског слоја у Банату“, прештампано из Нидерлова „Зборника“ за 1925, страна 275—308) утолико, „да ти Србохрвати нису сви прешли на Балканско Полуострво, него да су прилични остаци од њих и даље живели у негдашњој јужној Угарској, и да су се држали и штавише бесумње и знатно намножили и после досељења Маџара, и у маџарској држави, поред Мађара". О пореклу ових Србохрвата, и што је с тиме у вези, спрема Г. Др. Ердељановић опширну расправу, па је ради испитивања боравио већ у неколико махова у Банату по више месеца.

Поред Дра. Ердељановића, од савремених испитивача историје Срба у Угарској, треба нарочито истаћи Дра. Душана Поповића, који је недавно издао своју прву књигу „Проблеми Војводине" (Београд, 1925), и (Немца) Ф, Милекера (М јеКет), који је написао „Кратку историју Баната" (,„Кигхе Сеschichte des Banats“, Bpman 1921) и више монографија банатских градова (Вршца, Панчева). Др. А. Ивић написао је (1914) „Историју Срба у Угарској“, Од старијих радова најпознатији је: Швикера (Joh, Нејпг. Зећулскег) „Историја. Тамишког Баната“ (на немачком, у Пешти 1872), и — пре њега — Л. Бема (Воћт) „Историја Тамишког Баната“ (на. немачком, у Лајпцигу 1861).

208