Nova Evropa

“ačešću Miletićevaca u životu Matice, mi treba da spomenemo 'bar neke činjenice iz Hadžićeva rada i nerada u Matici, čime ćemo dati i prve priloge za kasniju izradu ukupne studije o 'tom čoveku,

Moramo unapred reći: krupne nade koje su vezivane za Matičinu seobu u Novi Sad, nisu ispunjene, makoliko da je Novosadska Matica bolje izgledala od Peštanske, U prvo vreme, ona ima udlednije predsednike: episkopa Platona, Stevana Вгапоуабког, Jovana Subotića, Gjordja Natoševića. Ima sad posebno Književno Odeljenje, i u njemu odista prvake tadanje srpske književhosti; usled toga, književna dela koja je Matica nagradjivala, nekako do godine 1880, mnogo su bolja od onih koja su magradjivana kasnije, A »Letompis«? Za prvih :šesnajst бофта 124810 је ФЧуапај5! Кпјба, uvek naknadno za protekle godine (godine 1871 knjiga za 1867, 1868 1 1869!). То su, doduše, knjige veće i formatom i brojem tabaka. Zatim, sad se izdaje i list »Matica« koju je A, Hadžić zacelo više voleo nedo li ozbiljni i strogo naučni »Letopis«, Pri svem 'Ltom, ostaje činjenica da novosadska Matica ni u najlepše dane 'svoje nije opravdala ni prosečne nade koje su vezivane za njenu seobu u Novi Sad, Miletićevi protivnici optuživali su politiku, da je ona smetala boljem književnom stvaranju; iz stranačkih razloda je pokrenuta i »M a tica«, ne bi li utukla »D anic u« »nesretnika« Gjordja Popovića-Daničara, Danas izdleda da je 'neuspehu više bila kriva okolnost što u Novom Sadu nije tada osnovana Pravna Akademija; mesto toga, beogradski Licej je podidnut na stepen Velike Škole, i najsposobniji Vojvodjani privučeni su u Beograd, Malo pomalo, učeni i ispravni Srbi 'potisnuti su i iz novosadskog Magistrata, pa je najzad Gimnazija ostala jedina ustanova iz koje će Matica dobijati svoje stalne saradnike, Napokon, i uspravni bor će pasti, Svetozara Miletića će vis maior ukloniti iz narodne borbe; s njime pada i moral kod nješove vojske, sa njime i književni ukus. U opštem rasulu koje nastaje posle pomračenja Miletićeva svetlog uma, posle sšodie 1883, Matica Srpska postaje pokra'jinsko društvo koje za svoj organ kupuje u Beogradu rukopise, dok u Vojvodini podržava volju za književni rad kakav se može raditi u biblijotekama, arhivama i skromnim laboratorijima Vojvodine, i neduje pojeziju svoje pokrajine. Ovo su glavni radnici tođa vremena: Arkadije Varadjanin, Sava Petrović, Gjordje Rajković, Andrija M, Matić, Mita Popović, Stevan V, Popović, Mita Petrović, Vladimir Krasić, Svetozar Savković, dr. Milan "Savić, Jovan Grčić, Mita Kalić, Mojo Medić, Vasa Vujić, Stevan Milovanov, Gjordje Dera, Al. Sandić, Milan Andrić, To su minores f8entium, epišoni Miletićeve Omladine, pa se 'lecrescendo i knjževnosti može razumeti Teže se

194