Nova Evropa

Одрасли у обиљу и богатству, варошани Срби лакше су се кварили и одрођавали, или су бар нацијонално попуштали и постајали мекши и неотпорнији, Ако су „бистрили политику", они су добрим делом, под притиском власти, расправљали о српству само „у начелу“, а у ствари су се приближавали и прилагођавали средини у којој су се налазили и у коју су ишли да уче школе или да „раде“ по канцеларијама, Иако су још осећали српски, ипак су уживали да се мешају са „вишим“ званичницима, и да се угледају на пештанске „кицоше" и маџарске „џентрије", и на њихове српске прирепине, Српска велика гимназија у Новомсаду, и сомборска препарандија, остадоше за дуги низ година једина нацијонална уточишта за Банат и Бачку, док се већ и у установе као што је Матица Српска увлачио дух компромиса и капитулације, који нису могли с пуним успехом сузбити ни људи памети и карактера пок, Тих. Остојића, На периферији (Барања, Суботица, Баја, Сента) подлегало се већ потпуно, и жалост је било пролазити оним крајевима последњих година пред Балкански Рат, Срце је почело да трули: фирма је још стајала —- да се изразим трговачки, — али избледела од кише и прашине, а радња је била празна! „А кад главу одузмеш тијелу, у мукама издишу удови",

Најгоре је било, што је зараза са „господе" прелазила и на село. Радни типови сељака све су се више проређивали и нестајали, а ширио се идеал „нерадити ништа", „бити кнез“, — дружити се с општинском „телегенцијом" !,., А кад се једном „лала“ дао изабрати за „кнеза“, он би — похлепан за господством — збацио опанке, па обуо ципеле „на цуг“ и обукао „госпоцко" одело с уштирканом кошуљом, Нити је имао какву функцију, нити би га ко слушао, — то је звање остављано да се одгајају људи за режим, и да врше пропаганду за „државну идеју". После истека „кнежевања", научен на „господско“ друштво и банчење, и посрнуо имовно, приMao GM ce HM за „полкнеза", па најзад и за „плајаша", само да може седети на општинским степенима, и мислити на времена када је заједно пио и друговао са „господином нотарошем“, или чак са „фесолгом“ |,,. А син му је дотле крао код куће на дугачка кола кукуруз из чардака, жито из амбара, па продавао у бесцење чивутину или нашем каквом зеленашу, да би у недељу пред колом могао показати „ко је момак", Дечаци, тек што би прешли 14—15 година, од имућних родитеља, одавали су се пићу и бекријању, сасвим обична појава постало је на селу, да момак трпа свирцу у уста форинтаче, или лепи

иги на чело и гудало петице и десетице, па се даје пратити кроз коло — да га виде девојке! А девојке, обучене „по варошкој моди“, намазане неукусно белилом и руменилом, обесиле и око врата дукате, обукле се у свилу и у рукавице, и преко

169