Nova Evropa

Kralj nije imao drugog izlaza već da traži demisiju,« — Srpsko= hrvatski spor je, za G, Armstronga, uvek bio daleko više političke naravi nego što se misli; »pa i najskeptičniji stranac ne može više da veruje, da je jugoslovensko marodno jedinstvo ikada bilo, ili je Još danas, u pitanju«,

U poglavlju o Rijeci, G. Armstrong dokazuje neizbežnu propast grada i luke time što su pripali Italiji, »Rijeka je s jedne strane (Jugoslavije) bojkotirana, a s druge {italije} zanemarena«. Tvrdi da je Italija tražila od Jugoslavije preteren= cijalne jadranske tarife za Rijeku, u zamenu za obećanje Italije, da u pitanju Soluna neće stati na stranu Grčke, niti u pitanju Makedonije na stranu Bugarske, Ali ni uz tu cenu ne mogu Jugosloveni da pristanu na ratifikaciju tih tarifa, — O pitanju Jadranske Željeznice, tvrdi G,. Armstrong, zavisi trgovački razvoj, nesamo Jugoslavije nego i čitave Srednje Evrope, a naročito dunavskog bazena, On zagovara izlaz na Split preko Sarajeva, nalazeći da bi ta pruga odgovarala najbolje i ekonomskim i nacijonalnim interesima Jugoslavije, — Spor oko Soluna nastao je zato što današnje držanje Grčke ne odgovara duhu pakta, sklopljena 1913, u pogledu te luke, U držanju Grčke, G, Armstrong nazire »strane razloge«, i čini mu se da bi najsrećnije rešenje bilo, da se stvori medjunarodno veće za kontrolu pruge prema Gjevgjeliji, sa jugoslovenskim i grčkim članovima, a pod predsedništvom kakvog Francuza, ili Švajcarca. G. Armstrong isto tako traži da se nadje neko rešenje za bugarski izlaz na Dedeagač, ili Karaagač, što bi takodjer pojačalo auspicije za mir ma Balkanu, — Pišući o budućnosti Arbanije, G, Armstrong misli, da je internacijonalna individualnost Arbanije već prilično osiđurana, i sve zavisi o tome, hoće li unutarnja politika Arbanije znati da izbegne strane intervencije, naročito Italiji, — Poglavlja o grčkim neoslobodjenim ostrvima i Besarabiji za nas su od manjeg interesa. Po G. Armstrongu, besarabsko pitanje nije rešeno sve dotle dok rumunska uprava u zemlji bude davala boljševičkim agitatorima argumenata za agitaciju,

U poslednjem poglavlju, G. Armstrong analizira Malu Antantu, i nalazi da se njena unutarnja veza, osim u odnosu prema Madžarskoj, nije pokazala dovoljno jakom, Ta veza nije dovoljna garancija za mir, Pokušaji Dr. Beneša, da se Mala Antanta pretvori takodjer u jednu ekonomsku konfederaciju, propali su, što G. Armstrong žali, Ostaje još jedino formula balkanskog pakta, po uzoru Lokarna, Taj mora da se stvori bez obzira na današnji vez Male Antante, ali i bez ingerencije interesa nebalkanskih država; na jedino mogućoj bazi »status quo«=&. ме У НИ L F. Lupis- Vuhić,

240