Nova Evropa

је народ јачи од сваке власти", а Г. Стојановић очекује политичку корист од борбе која би се повела између „божанског“ права владаочева и „природног“ права народа, због поремећене равнотеже, Ту нема ни логике ни проницљивости. Узмимо, да су ови избори дали Г. Стојановићу преко 150 присталица у Скупштини, —- ни тада облик владавине не би био промењен у држави. Србија је постојала и пре њена „парламентаризма", који је без револуцијонарне традиције; Југословени нису на барикадама освојили опште право гласа. То право дато је озго, а може се лако појмити да оно што је озго дато може озго бити и узето. Ниједан парламенат нема средстава револуцијонарне акције: немачка Социјална Демократија у 1904 имала је већину у парламенту, па ипак те године Конгрес Интернацијонале није могао бити одржан у Берлину, већ у Амстердаму... |

ависна од корупцијонашке клике, Народна Скупштина ништа („ама баш ништа" — ту се ја са Г. Стојановићем слажем) није после Рата учинила за консолидовање државе, Издала је неколико закончића, чисто политичког карактера, и може се рећи, да сваки тај закончић стаје државу једну милијарду динара. Државни разлог захтева, да такво „парламентисање" престане; у последње време тај захтев постао је заповест. Парламенат у једној младој држави има да буде законодавно тело, да ради или да се растури. Југославија је још увек само једна принудна заједница од десетак посебних провинција. Држава хоће да постане правна заједница, са изједначеним законима, Ако то народни оци не могу држави дати, нека узму капу и пођу кући, Најбољи закони, који данас важе у Србији, јесу закони дати од кнеза Александра КараБорђевића и кнеза Михајла Обреновића,

Вес, М. Вукићевић, судија,

; TI

U broju »Nove Evrope« od 11, septembra (517, 137—139) izjavio se uvaženi gospodin Ljuba Stojanović za Тедетанупо uredjenje naše države, Ne znamo u Кот орзеби оп хапш а tu federaciju, ali — po mjegovim rečima u tom članku — i om predvidja zajedničke resore i zajednički parlamenat, Mi smo, da odmah kažemo, protivnici federacije, i držimo da G. Stojamović nije baš bio srećne ruke kad je, u obrazloženju svojih misli, naveo ovo: »A ko bi u toj vrhovnoj državi svi resori bili, recimo, u srpskim rukama, to ne bi bilo na štetu Hrvata i Slovenaca, jer njihov krug rada obuhvatao bi cela državu, i što bi bilo štetno no Hrvate i Slovence bilo bi isto tako štetno i po Srbe, Sve bi se svelo mato, da ta mesta zauzmu ljudi pametni, sposobni, i čestiti, pa ma kom plemenu pripa-

251