Nova Evropa

Ekonomski pregled. Strani i domaći kapital,

(Jedno mišljenje.)

U privredi i politici naše zemlje sudaraju se već od duže vremena dve parole: »Pod svaku cenu što više stranoš kapitalal« — i: »Protiv stranog kapitalal« Pod tim parolama vodi se izvesna borba, javno, u štampi i na dovornici, ili tajno iza kulisa, Mnogi interesi i argumenti ukrštaju se u toj borbi i čine je teškom i složenom, Okončati je ipak moramo što pre, jer to traže naši privredni i kulturni interesi. I radi nas i radi inostranstva treba da se zna koji kurs će da zavlada, pa treba što pre da se izradi odredjeno javno mišljemje o tom.

Prijatelji stranog kapitala argumentiraju ovako, Privredno smo vrlo zaostali, ı teška kriza pritiskuje kao mora našu privredu. Treba podići privrednu delatnost, razviti industriju, i izgraditi komunikacijonu mrežu u svima delovima države. Tada će nestati krize i neuposlenosti radnika. Sa razvitkom življe privrede pojačaće se naša trgovinska bilanca, podići „rentabimost „saobraćaja, pojačati poreska snaga zemlje. Tako će se stvoriti povoljni uslovi za kulturni i prosvetni razvitak zemlje. Država se pokazala kao loš privrednik; od nje se ne mogu očekivati življi privredni impulsi. Ostaje privatnoj inicijativi da dadne poleta privredi i izbavi nas od krize u koju smo zapali, Za privatnu inicijativu hoće se pre svega kapital, Mi svoga kapitala, medjutim, nemamo; a strani kapital, kako je poznato, beži od naše zemlje. Treba zato svim sredstvima nastojati primamiti strani kapital i olakšati mu pod svaku cenu, i bez ikakve rezerve, priliv u našu privredu, Sporedna je stvar kako će doći taj kapital, da li plasiranjem naših akcija u inostranstvo, da li deetatizacijom državne privrede, i s pomoću specijalnih koncesija koje ćemo dati tudjem kapitalu za nove poslove, da li u formi državnih i komunalnih zajmova, da li u formi inostranih kredita i industrijskih obligacija koje projektuju naši ministri finansija, Sve je to svejedno, za prijatelje stranog kapitala; glavno je, da se strani kapital useli ovamo, i biće dobro, Neki nacijonalni strah od toga kapitala suvišan je ı neosnovan: svaki strani kapital s vremenom se nacijonalizuje i postaje domaći.

Mogu li, i u kojoj meri mogu izdržati kritiku ovi argumenti? — Istina je, pre svega, da je naša zemlja privredno zaostala, i da naš ekonomski položaj nije povoljan. Trebaće ozbiljnog rada da se stanje popravi, i da možemo podići svoju

266