Nova Evropa

i na sve kategorije privrednika, bez obzira na političku boju, Krediti Narodne Bamke ne smeju biti mobilisani u državne dugove i investicije privatnih preduzeća. I ti krediti treba da su pravilno rasporedjeni po svoj zemlji i u tolikoj meri da zadovoljavaju potrebe, osobito kao sezonski poslovni krediti, Розје #оба treba povećati štednju i razviti propagandu za štednju u narodu, da bi se uvećao domaći kapital, Naposletku dolazi i priliv stranog kapitala, bez kojega se ne može osigurati rapidan razvitak naše narodne privrede, Samo, uvlačenje tudjeg kapitala ne mora da ide pod svaku cenu i bez rezerve,

Glavni priliv stranog kapitala vrši se putem deonica akcijonarskih društava, koje prelaze u tudje ruke i plasiraju se u inostranstvu, — dakle putem denacijonalizacije; upravo protivno onome što se kod nas zamišljalo iza oslobodjenja, Taj proces je naveliko u toku, ako nije skoro i posve gotov, Najveća privredna preduzeća u zemlji već su u rukama stranog kapitala, Neka se niko ne plaši da će oskudni domaći privrednici mnogo zadržati za sebe: što imamo velike industrije, podigli su je stramci, i ona je opet u njihovim rukama kao i pre, Strani kapital je dakle već tu, Samo mi nalazimo da nije baš srećan oblik u kojem se mojavljuje, Radi se zapravo o punoj denacijonalizaciji naših preduzeća, Dolaze organizovane kapitalističke grupe koje traže da se usele за većinom akcija u preduzeću, i kad se tako usele postaju skoro neograničenmi gospodari, Direktive za razvitak naših mpreduzeća dolaze tako u ruke izvan zemlje, I centrale mnogih preduzeća su u inostranstvu, Inostranstvo postaje tako odlučno za našu privredu, iz koje izvlači velike suficite i u Којој ostavlja samo najnužniji poslovni i mvesticijoni kapital; i te kapitale može u svako doba da reducira i povlači po volji, Efekat takoga kapitala ne oseća se povoljno u platežnoj bilanci države, a samostalnost narodne privrede dovodi se u pitanje, Zato se tu moraju učiniti izvesne ograde prema stranom kapitalu, Centrale naših privrednih preduzeća morale bi ostati u zemlji, Većine altcijonarskih društava, formirane alkumulacijom akcija u rukama tudjih konzorcija, morale bi se razbijati plasiranjem akcija medju pojedince ili razne grupe u inostranstvu, preuzimanjem akcija od strane države ili pojedinih nacijonalnih privrednika i privrednih grupa u zemlji, Neizvesno je, da li bi se putem obligacij4 maših privrednih preduzeća moglo privući slfrani kapital u пази дгžavu, makoliko se sa tim kombinovalo, Nešto više izgleda je za kredite privrednicima u inostramstvu, Ipak držimo da je, pored plasiranja akcija u tudjini, glavni put za veći priliv stranog kapitala samo u obliku državnih i komunalnih zajmova. Taj oblik je ujedno i najpo-

269