Nova Evropa

нила више грешака, и да се показала неспремном за улогу која јој је пала у део. Али је то и природно: странка тајHOT роварења, „подпољнога“ рада, она није имала довољно искуства и знања о условима реалног државног живота и пословања, и није била спремила кадрове људи који би успешно решавали компликоване задатке дневне политике и грађења новог социјално-политичког поретка, Догађаји су се развијали пребрзо, Исто су тако и бољшевици, из истих разлога, били неспремни; али су ипак сачували власт, Са друге пак стране, често се говори о попустљивости Ес-ера баш наспрам бољшевика, — они су се показали тобоже мекушцима; ушла је у речник чак и нарочита реч „керјенштина", која има да обележи неку мешавину између широкогрудости, идеализма, лакомислености, вере у снагу идеја и речи, и практичне неспособности да се покаже јака воља и чврста рука. То је међутим заблуда. Зар није чудновато да се обеђује са слабости једна странка која се прославила у револуцијонарној борби баш својом борбеношћу, снагом воље и живаца, енергијом удара. Па ипак је тачно и ван сумње; да у Револуцији Странка није радила са потребном енергијом и одлучношћу. Само, ту пре свега треба узети у обзир унутарње стање саме Странке, Пред лицем нових судбоносних догађаја, она није сачувала јединство, Она се, углавном, преполовила: још за време октобарске револуције њу су напустили такозвани „леви“ социјалисте-револуцијонари (на челу са Маријом Спиридоновом, Камковим, Карељиним, Штајнбергом), па ову странку не треба мешати са странком, која је остала под вођством Катарине Брешко-Бешковске, Лазарева, Керјенског, Чернова, Гоца, Тимофјејева (а коју сада заступају, у иностранству, Сухомљин, Стаљински, Слоњим, Љебедев, и други), Расцеп се десио у вези са основним питањем — о рату. Док је већи део Странке сматрао рат као неизбежно зло, и није смео да напусти нацијоналну одбрану и да тражи сепаратан мир, како су то предлагали бољшевици, друго крило (левој било је расположено „интернацијоналистички", „пимервалдовски“, те уједно наклоњено максималистичким схватањима у социјалним и политичким питањима. Готово слажући се у главним тачкама са бољшевицима, они су тражили безодвлачну експропријацију земље и доношење коначних политичких одлука, Десно крило није се могло одлучити на тако темељна и коначна решења још у току Рата и пре Конституанте. Керјенски се, све до месеца септембра, устручавао да прогласи Русију републиком без одлуке Уставотворне Скупштине, Десничари и центрумаши су се преварили у масама, — они нису довољно узимали у обзир њихово право расположење, држећи да оне могу чекати, јер су све до месеца јула биле релативно мирне; заборављали су снагу инер-

283