Nova Evropa

Код Максима Горког.

(Ове утиске своје посете код Максима Горког у Соренту објавио је наш стални сарадник из Италије у „Обзору“ за 6.—9, августа и, г., па их је сада прерадио за „Нову Европу", на позив (нашег Уредништва.) На крајњем делу Апенинског Полуотока, посред једног од најпатетичнијих и најлепших пејсажа што их има Италија, у крају пребогатом историјским, или боље митолошким, успоменама, на зеленоме врху који се огледа у свежем азуру морском, живи последњи предратни велики Рус, који — уз Толстога, Достојевског, и остале — припада више поколењу нацијоналних хероја духа него савременим даровитим и добрим писцима, Већ више од два деценија, Максим Горки живи осамљен и изолован на оним благословеним отоцима, око којих је морска пучина увек плава и прозирна, и где сунце увек истом снагом греје и пали и одржава зеленим и мирисним брежуљке и заливе. Живи као бескућник, као јунак из приче, у самовољноме изгнанству, без домаћих богова и јединоспасавајуће вере, као примитивац који ни под ореолом литерарног генија не може да заборави своје урођене особине, или да их се одрекне, него их чува и негује као драгоцен аманет својих отаца и наследство своје уплакане отаџбине, Још увек извесна тама обухвата ово име и приказује нам га неодређеним и нејасним. Сви се ми покаткад питамо: да ли је још жив Максим Горки2 Шта он има још да рекне свету 7, који од њега стално очекује последњу руску истину — ону истину која би имала да буде истина Русије.

Максим Горки на сва питања само ћути и као да не осећа ни најмању потребу да проговори било какову реч. На жалима и опијеним брежуљцима Сорента, као раније Каприја, он живи замотан у тишину, жељан починка, као незасићени заљубљеник мора. Он је жртвовао за ово море. И своје сивкасте сутоне по запрљаним и мочарним обалама река без сунца, где му се је први пут открила претешка озбиљност живота и света; и ничим неомеђене хоризонте. руских степа, онако запрашене и пожутеле, без варијације, и једноличне, што су по његовим страницама просуле тугу и очај, и шкртост пејсажа и позадине, Скитница од детињства у своме тражењу истине, после фаталне смрти Толстога, он је оставио Русију, и лутао Европом, док коначно изморен није, баш као Одисеј, наишао на ове жале и на ово море, које је себи изабрао као вечно место починка, Горки ту живи у успоменама, и присуствовао је само деломично величанственим потресима своје Русије. Он би на часове затворио своје рибарске колибе по самотним висовима Каприја или Сорента, поздравио најстарије

291