Nova Evropa

| | вредности, Ове индивидуе подупиру реакцијонарне владе и про| тежирају их, да би на тај начин у себи затомили своју нечисту | савест... Свет треба да се очисти од греха. Ми смо превише | сагрешили и грешимо још увек, а да бисмо могли говорити | о своме Узнесењу.,.." тада је Горки почео приказивати културни рад у новој Русији, који је, по његовим исказима, врло прогресиван и модеран. Показао ми је најновије ревије, књиге, брошуре и публикације, истичући нарочито, како се Русија духовно налази у великоме мицању и покрету. Као да нема у савременој Русији песника и писца који не сматра ~ својом дужношћу да своју књигу достави сорентском 'усамљенику. У томе часу ступили су у нашу дворану два млада руска писца: Леонов и Катајев, на које Горки полаже велике наде. Горки настави причати, како је у редовноме и свагдањем дотицају са свим оним што се ради и ствара у Русији. Сва млада књижевна Русија гледа у њега са поштовањем и са дужним заносом, и воли да га назива својим претечом, Он прима све најновије публикације старијих и млађих писаца Русије, који од њега траже мишљења, суд, и моралне потпоре за рад. Горки одговара свакоме засебно, и ужива у овоме цветању руског културног и интелектуалног живота. Сви они који могу да привремено оставе Русију, прелазе огромне дистанце и долазе да га поздраве у овој далекој самоћи, и да од њега чују речи окрепе, Горки није више туђинац у својој земљи.

н је тамо присутан данас више него икада. То се даје видети и по понизноме поштовању које према њему показују ова два млада руска писца, који су пре неколико дана оставили Русију и допловили на ове обале. Они са највећим одушевљењем говоре о интелектуалној обнови Русије, иако признају, каткада, протежирање појединаца од стране режима; али то је, кажу, неизбежна последица политичких прилика у којима се Русија данас налази. Кажу да је Јесењин умирао проклињући Револуцију, за коју је говорио да је убила душу. А и Горки је сам, у последње време, написао најтежу осуду руског сељака и Русије, питајући као у агонији сама себе и све своје претече: — „Па где је, дакле, онај добри и рефлексивни руски сељак, онај неуморни истраживач истине, о коме је руска књижевност ХТХ столећа говорила свету у облицима тако лепим и тако уверљивим2“ ... „У мојој младости“ — одговара Горки — „ја сам неуморно тражио такова човека по свим селима Русије, — и ја га нисам нашао, Ја сам, насупрот, у рускоме сељаку наишао на страшног и пакосног реалисту, који, када му то користи, афектира дивно својом једноставношћу, По својој природи, он није животиња, и он то зна врло добро, Он је створио огромну количину жалосних песама, грубих и окрутних прича, тисућу пословица у којима се изра-

296