Nova Evropa

Ovde зе, род generalom Vrangelom, геогбатштоуаја bela armija, i Boris mora opet da ratuje, On, u očekivanju novih opasnosti, lako se predaje veselom, bučnom životu: pije, banči, i tera razvrat... Vladimir se takodjer pojavljuje na Krimu, Neće da ide mi kod Belih, ni kod Crvenih, odlazi u Zelene, ali vidi da i kod ovih caruju zločin i nepravda, On se vraća kući, Ali šta da, čeka? Žena njegova, u naručju njegova brata! Uskoro se pojavljuje i Veronika, gotovo jedina od sviju koja je sačuvala neku moralnu snagu, Situacija postaje zamršena i strašna, i rasplet je užasan: Boris gine od ruke jednogš dezertera iz sviju logora — crvenog Jermiške; Adelajida i Vladimir svršavaju samoubijstvom, Jermiška, zaljubljen u Veroniku, pokušava da je siluje, ali ga oma ubija, Na tome se i završuje roman,

Svakako, u ovom romanu nije glavni interes u fabuli, inače ne bez zanimljivosti, već u psihologiji junaka, masa, i dogadjaja, Glavni junak za autora, to je apokaliptička »zver iz ponora«, koja je zarobila duše ruskih ljudi i vodi ih u propast, Vladimir — čestit, blag, ljubazan čovek, pod uticajem »zveri« čini strašne stvari: ubija nesrećnog, ranjenog Crvenog, da bi mu uzeo isprave; tera ma stanicu neku staricu, da bi saznao da li nisu na stanici Crveni, i, kao taoca, uzima bolesno staričino unuče!,., Boris, koji je takodjer valjan čovek, uzima žemu brata za ljubaznicu, maltretira, je, kada se njome zasiti, i vredja je kada se ukaže Vladimir, »pokojnik koji je vaskrsnuo«. Adelajida, dobra žena i majka, pod uticajem preživljenih strahota, postaje ljubaznicom muževljeva brata; a kada se muž vraća, ne тла šta da počne, i spremna je da zadrži kraj sebe oba brata! Spiridonić — ruski mužik koji traži Boga — nalazi se donekle svesno ma strani boljševika, Jer je poverovao u to da i oni traže pravdu; u ime fe pravde on je počinio silu nedelA! Jermiška, pravi adept »zveri« ima na duši neopravdana strašna ubijstva, i silovanja, Istu vlast »zveri« osećaju na sebi i sve slučajne ličnosti romana, Samo oni retki koji su sačuvali ljubav ne priznaju vlast »zveri«; takva je Veronika, — ona ju je pobedila,

Čirikov je proveo u Rusiji ceo gradjanski rat, on je bio i kod Belih i kod Crvenih; odlično poznaje Rusiju i sve пјепе staleže, naročito ruskog mužika, I njegov prikaz užasa gradjanskog rata, te vlasti »Zveri«, veoma je ubedljiv, Izdajući češki prevod svoga romana, on je napisao predgovor, posvećem bratskom češkom marodu, u kojem ga upozoruje na goleme opasnosti gradjanskog rata, Držimo da znameniti pisac govori k srcu: dradjanski rat otvara široko polje kobnom delovanju »Zveri iz ponora«, i trebalo bi ga se kloniti po svaku cenu,

(Preveo, sa ruskog rukopisa, A, J..) Svevlad Sahanjov.

303