Nova Evropa

fakultetima), »crveni« direktori {po fabrikama), »crveni« pro= iesori i učitelji, »crveni« komandiri u vojsci, i t, d,, te su se redovi stare imteligemcje izmešali sa novom, Konačni rezultat ovih promena feško je zasad brojno odredjivati, Sa рипот sigurnošću može зе Bovoriti samo o kvalitativmim ргоmenama, koje se, osim u spomenutom socijalnom sastavi, opažaju naročito i u snižavanju kulture: movi predstavnici ummogS rada, intelektualci po svome društvenom položaju, jesu intelektualci samo u imosu polovime ili četvrtine svoga ummogS bogatstva, Nivo duhovnog života u Rusiji nakon RevoTucije biće stoga neizbežno niži, njegov stil — grublji, uredjenje društvenih odnosa sirovije i surovije,

To padanje nivoa, uostalom, jeste posledica kvalitativnih promena mnesamo u redovima imteligemcije; promemula se i buržoazija, — i ona je postala primitivnija, grublja, One kulturnosti kod buržoazije pre Revolucije, kod nove buržoazie nema; sadašnja buržoazija, u svojim težnjama za »bogaćenjem«, i pljačkom, kako to već uvek biva u doba »primarnoš nagšomilavanja« dobara, mmogo је odlučnija i bezobzirnija, Istom divljaštvu i grubosti ruskog života vodi i propadanje zemljeposedničkog staleža, koji je još u većem stepenu nego buržoazija bio »kulturan« stalež Rusije,

Teške žrtve podneo je za vreme Revolucije i četvrti stalež — radnicid Ljenjin je govorio: »Za 3% godine pDroletarijat je nastradao više nego svi ostali«, On je nesummjivo preterao, budući da su staleži koji su živeli u gornjim spratovima socijame 2бтаде mastradali više nego mwmroletarijat, Raspadanje predratne socijalne piramide i društveni gubici pojedinih staleža bili su jači i teži prema vrhu i dalje od temelja, Tačnije su one reči Ljenjina, da »ovaj stalež mikad nije trpeo tako velike i teške muke kao u doba svoje diktature«, Alko počnemo sa kvamntitativnim gubicima, treba konstatovati da je uoči Rata fabričkih radnika u Rusii (bez Poljske i Finske) bilo na 2,7 milijona ljudi, dok se poslednje godine Rata (1917) taj broj popeo na 3 milijona; od vremema boljševičkog prevrata, on je počeo naglo i besprekidno da pada, i godine 1921 bilo je u Rusiji oko 1,2 milijona radnika, +, ј, 44% od predratnog broja ili 40% od broja pred Revolucijom, Posle zavodjenja NEP-a počelo je ponovo povećavanje broja [аbričkih radnika, i godine 1926 ih je bilo oko 2,3 milijona, Sličnu sudbinu doživeli su i ostali slojevi radmičkog staleža: saobraćajni, trgovački, i poljoprivredni radnici: godine 1921 mjihov je broj najviše bio opao, dok su godime 1926 oni opet brojali na 80% prema mpredratnome stanju, Kvantitativni se gubici dakle, kao što se vidi, kompenziraju, Gore stoji sa gu bicima kvalitativmim, Ovi su gubici radmičke klase

277