Nova Evropa

идеја и нашега схватања југословенске, не велико-српске, идеологије, У томе поглавито и лежи узрок што смо ми тражили додира и сарадњу са омладином и с ону страну Саве и Дунава, као и сарадњу и са нашим млађим нараштајима, јер смо знали да старије генерације, како наше тако и оне друге, нису схватале ту идеју, која се почела међу омладином ширити и захватати дубока корена, Иако је у самој Србији било највише чланова Организације међу официрима, разуме се млађим официрима, ипак смо и ми као официри били присталице те идеје, будући да смо на то питање гледали истим очима као и већина наше омладине, „... Нека Србија буде срећна, и нека се испуни наш свети завет уједињења целога Српства и Југословенства, па ћу и ја после своје смрти бити срећан и блажен,..“ — написао је Драгутин Димитријевић-Апис, као своју последњу вољу, у очи дана стрељања у Солуну. То је била његова последња реч која нам је долазила већ с ону страну гроба... (в, „Нову Европу" од 21. октобра 1922, У1/193.)

То и такво наше схватање о раду на нацијоналној пропаганди, ондашња надлежна Влада и владајући кругови, као што сам у неколико махова већ истакао, није одобравала. И зато ми нисмо у том раду ни добијали ни тражили никакве потпоре од ње. Одличан познавалац питања у раду на нашем нацијоналном Уједињењу, пријатељ нашега народа и непристрасни посматрач догађаја код нас, Г. Др. Ситон-Ватсон, и сам то констатује у своме делу „Сарајево". Он вели (на стр. 41): „Али је од нарочите важности имати на уму, да су све те групе (омладинске групе у Аустроугарској Монархији) без икаког изузетка стајале. на изразито југословенском становишту, исповедајући апсолутну једнакост, управо јединство, идентичност, Срба и Хрвата, па с временом и Словенаца, те оштро одбацују сваку помисао на српско или хрватско првенство, како су то желели званични Београд на једној страни или хрватски клерикали и франковци на другој. Као што ћемо још видети, ова народна мисао била је, и још је увек, несимпатична владајућој Радикалној Странци у Србији, што служи такођер доказом да ови млади револупијонари никад нису искрено помагани од званичних српских кругова.“ Дакле, у погледу идеје за уједињење, наша је Организација имала за циљ уједињење свих Јужних Словена, као шири циљ; као ужи циљ, уједињење Јужних Словена из оквира Аустроугарске Монархије, Основна пак замисао у раду на тој идеји била је: сарадња наших саплеменика, ван бивших граница Србије, у циљу помагања наше војничке акције у даном моменту. Ми смо били свесни тога, да се то уједињење не може извршити путем обичних устанака или побуна ; знали смо, да то може доћи само путем успешнога рата.

319