Nova Evropa

тек после тешњег додира са извесним србијанским официрима. У разговору са својим блиским друговима, он је често исповедао, да омладинац из Аустро-Угарске и не може постати озбиљним нацијоналним револуцијонарем док се неколико пута „не прошета по београдској калдрми'., Његова брошура о јуначкој смрти Богдана Жерајића, која је за босанску омладину била револуцијонарним требником, није тек случајно штампана у издању официрског листа „Пијемонт, Зато сви који, после свршеног ослобођења и уједињења, говоре, да је омладински револуцијонарни покрет у Босни поникао сам од себе и деловао самостално и независно од незваничног револуцијонарног Београда, или су у великој заблуди, или хоће нешто да забашуре.""“)

3) Кандидација Богдана Раденковића за рашкопризренског митрополита,

Стање наших саплеменика у Јужној Србији за време владавине Турака, како као Хришћана тако и у нацијоналном погледу, било је најтеже међу свима другим хришћанским народима. Грци су имали Васељенску Патријаршију, која је —- иако тобоже врховна хришћанска установа — била претежно, готово искључиво, грчка, Патријаршија, добро ситујирана потпором коју јој је давала и Грчка Влада и поједини грчки родољуби, имала је моћно оружје у рукама: с помоћу новаца је лако и брзо постизавала концесије за своје саплеменике у Турској, где је за време старо-турског режима корупција, под видом „бакшиша“, била развијена до највећег степена, Васељенска Патријаршија, у рукама Грка, бори се не за привилегије Православне Цркве, већ за привилегије својих саплеменика, Наш хришћански живаљ у Турској, у црквеном погледу потпуно под влашћу Патријаршије, занемариван је, док су Грци фаворизовани и од Турака и турских власти, поред осталих разлога и стога што су их Турци увек сматрали безопасним и немоћним да могу ма шта учинити на штету њихових државних интереса, — Бугари опет, на подручју турском, у верском погледу, имали су као највишу црквену инстанцију Егзархију,. Још пре ослобођења од Турака (1870), Руска Влада, у интересу своје спољне политике на Балкану, створила је

гзархат, који је онда добио претежно, па и искључиво, вид бугарске црквено-политичке установе: „егзархист“ било је синоним са „Бугарин“, Права Егзархије била су добро стипулирана, а њена моћ почивала је, поред датих јој права, још и на обилној потпори и помоћи коју су јој у свима приликама указивали и руска и аустријска дипломација. Бугарска наци-

7) „Нова Европа“, XVI, 6poj 2, — „Препород Српске Војске и борба за уједињење“, Стр, 62—63. ' ђ i

321

//

|;