Nova Evropa

Организацији у Солуну, последицом захтева Аустријске Владе, „као основни и апсолутни услов, да Краљевина Србија прекине у будуће сваки однос са сваким друштвом или сваком групом чија политика иде за распадом Монархије, поименце и са Народном Одбраном, и да их растури.,.."

5) Путовања чланова Организације ван граница Србије.

Рад на Балканском Савезу био је приведен крају. На томе је најактивније радила Русија са својом дипломацијом. Њена савезница Француска сарађивала је утолико уколико је то било у интересу њене политике, гледајући на тај савез кроз наочаре ондашње обавештености о стању и приликама снага балканских држава. Циљ Савеза Балканских Држава био je: напад на Турску, и уједињење ових држава са покрајинама које су биле под влашћу Турске, а у којима је живео претежно елеменат савезних држава, Зато је свака од савезничких држава. приступила била најинтензивнијој припреми за рат; у тој припреми главни део рада пао је на војску и њену спрему.

На челу српског Генералштаба био је тада прослављени војсковођа, генерал Радомир Путник, Он је, иако већ начета здравља, најсавесније припремао ратни план, и све остало што је у вези са тим послом, за што успешније извођење операција противу Турске, Он је, идући у томе раду до детаља, тежио: да се, прво, искористи све што би ишло у прилог наших операција; а затим, да његови прорачуни и комбинације буду базирани на што више тачних и поузданих података.

Унутарње прилике у тадањој Европској Турској и сувише су одавале знаке нагрижености њена организма: нереди, побуне, одметништва, трвење између власти и становништва, борбе међу самим становницима, — све је то приказивало слику трулежи и распада државе, Међу свима тим појавама, најважнија је била: побуне међу Арнаутима, Ове су биле и честе и велике. Побуњени Арнаути допирали су чак до Скопља, одакле су се опет враћали, после завршених преговора са турским властима, У побунама Арнаута видно се беше истакао, као најачи и главни њихов вођ, Иса Бољетинац, За циљеве Србије, која је припремала, у вези са осталим Савезницима, рат противу Турске, било је важно да се дође у ближи контакт са њим, и да се види, може ли се, и на који начин, искористити његово незадовољство.

Са њиме су се могли водити разговори и преговори само на турској територији, код њега; зато су се од наше стране морала упућивати лица к њему. Прилике под којима се тада могло радити, и ићи у Турску, биле су врло тешке, Турске власти, знајући за припремање рата. код суседних држава, биле

327