Nova Evropa

trijeviću-Apisu rekao je Milovan jednom prilikom: »Stavite mud, mladi prijatelju, tu vašu Crnu Ruku na raspoložemje, pa ćete videti šta će Miloуапоу:ле uskoro učinili za Зтрабуо«; 1 Кад mu je Apis svesrdno stavio ma raspoloženje i sebe i svoje drugove ikoji misle kao on, — »od tođa vremena prešlo se укг!о. Бело па ргебомоге Sa Ви Бату Кот : сгауегх за пјот ђао је робот саК1јибеп«“). Ove reči treba dopuniti utoliko, da je Milovanović doista bio jedan od glavnih promotora Balkanskog Rata {1912), jer nakon diplomatskos poraza (1908/9) sa čuvenom kompromisnom formulom: »Teritorijalne kompenzacije u Sandžaku« i »Jadđranska željeznica«, on je prvi od naših državnik4 postavio na dnevni red pitanje: da Srbija što pre trasira Jadransku Prugu silom svoga oružja. I kad je Petrograd dao blagoslov toj novoj formuli, Milovanović se od svih radikalnih prvaka najviše založio za njeno ostvareremje. Pašić, rodjeni oportumist, prihvatio je ozbiljno ideju o ratu tek kad je ona bila sasvim zrela, Pa čak ni onda nije bio načisto sa sobom, da li se izlaz Srbije na Jadransko More me bi mogao ostvariti i nekakvim drugim putem do krvavim ratom, Smetnuv s uma, da je čovečanstvo davno već izašlo iz one sramne istorijske perijode ikad su se čitave pokrajine otudjivale za novac, ili za miraz kraljevskih kćeri, pok, Pašić, koji je u unutrašnjoj politici najviše svojih državnih uspehš ostvario novcem, pokušao je ozbiljno — preko Jovana Ćirkovića i Bogdana Radenkovića — da i Novopazarski Sandžak kupi za novac!*)

Kako je poznato, Milovanović je umro pred sam Rat. Na njegovo mesto, za predsednika Vlade, došao je prvo {za nekoliko nedelja) Marko Trifković, a zatim Nikola Pašić, Rat od 1912 objavljen je pod Pašićevom Vladom, Rezultati toga Rata, kao i onih ostalih, poznati su celom svetu, Srpski »naoružani narod«, i bez Milovanovića, oteo je na maču ı oslobodio sve krajeve koji su imali biti oslobodjeni, Ali je za njih dao maksimum ljudskih i materijalnih žrtava Које uopšte jedan narod može dati, Venicelos je, naprimer, nekoliko puta uvećao Grčku sa relativno neznatnim žrtvama; zato

*) Vidi iskaz Dragutina Dimitrijevića-Apisa na Solunskom Procesu, »Tajna Prevratna Organizacija«, strana 169 1 170,

*9 Kad je Ćirković relerisao Pašiću, da Turci neće da čuju o prodaji Sandžaka, Pašić je skočio sa stolice, i na zaprepašćenje ČĆirkovićevo uputio je — po svim gramatičkim pravilima — jednu krupnu psovku na račun turskih roditelja: »Pa kako neće da čuju za Sandžak, oca im t...,.« (vidi »Politiku« od 12, decembra 1925: »Nikola Pašić i nacijonalna borba«).

340