Nova Evropa

цима, треба само с њима успоставити везу, Срба је мало, Хрвати већ нерадо иду у добровољце, а Словенци никако | Упућује се молба команди Области, да све Југословене упути у наш Допунски Батаљон, Долази нам и начелник Штаба Области, ђенерал Маркс, и грли се са начелником Кушаковићем,.. Наређење пада. Ешалони стижу, и стављају се под војничку стражу, Све у оној хладној страћари-касарни на Арнаутској Улици. Разлеже се команда: „Ко жели у добровољце — стани десно!" Одељује се „кукољ“ од „пшенице“. У мраку и хладноћи дејствују, поред команде, и други методи „очигледне наставе“, о рекрутовање траје тако неко време. Онда, добровољци почињу да беже, да се жале Русима. У Штабу се званично „одушевљава“. Дозива се хоџа Перишлић из Сарајева и Хакија Темин из Мостара. Ђенерал их пита; „А знаш ли ти хоџо српски“ — „Јакако, ефендум, сви ми, Валах, зборимо нашки". „Шта, зар сви муслимани у Босни и Херцеговини говоре српски Е, па лепо, мило ми је. Живео, хоџо!..." „Па ми смо Срби, господине Ђенерале“, упада Хакија, „ето ја сам се учио у Београду “~ — Бе Побила. се браћа међусобом, тече крв добровољаца. Скочио брат на брата, Прете, исписују се из Корпуса. „Дисиденти". Ратни савет, Прекори, укори, и одлука —: да се престане са дотадањим методима, по радикалском узору, већ да се поступа напредно... Образује се „Васпитна команда“, за „васпитаче“ се одређују: Хрватима — Гашпаровић и Милан Банић, Србима, православнима и муслиманима, — Семиз и Шукрија Куртовић, Словенцима — Голија и Жупанчић, Придодати су им ипомоћници. За начелника Команде одређен је пуковник Младен Лукићевић. Али је школа изумрла у самом зачетку, — капетан Мајсторовић исцрпао цео резервоар ђенерала Еболова. А царски ђенерал Еболов преговара са нашим ђенералом на телефону: „ЈЂубав

за љубав! — У Русији се нешто припрема... Тиња... Може букнути револуција... Војска нам није свуда поуздана... Уздамо се у вашу помоћ!,..“" — „Дабоме, дабоме! Ми смо Словени,

не заборављамо пријатеље, располажите с нама у свако доба!,.," И одиста, Одеса се заталасала, дигла се хука-бука. Код нас појачали стражу, спречавају излаз на улицу... Добровољци се у чуду питају: „Шта је ово7,.." Ђенерал се збунио, даје изјаве новинама... Одеса слави ослобођење, одески гарнизон манифестује. На челу са ђенералом Марксом зауставља се поворка пред Штабом Корпуса: „Живели добровољци! Живела будућа Југославија!" — чују се поклици из тисуће грла. Све упрло очи у штабске прозоре, и чека. А Штаб ћути,.. Добровољци нервозни, официри намргођени, Сад или никад је моменат да се збрише мрља са светла чела југословенских добровољаца! Санитетски пуковник Др. Милан Жерајић врти се по својој канцеларији као лав у кавезу, — гори у њему невесињска крв.

357