Nova Evropa

Он и мајор Благотић избацују на балкон, пред масу, Семиза... „Говори, на моју одговорност!“ — каже Жерајић. Речи Семизове примају се с одушевљењем. Али Господин Ђенерал зове на рапорт Семиза и Благотића, и љутито им чита буквицу: „Без дозволе... нема упутства,.. Влада... брука,.. све пропало!...“

Истога дана поднео сам рапорт и тражио да одмах будем разрешен службе. Нисам сачекао одговора, већ сам отпутовао из Одесе, Мој рапорт спроведен је на Крф (Аб. Пов, Бр. 1282), и указом од 1, јула 1917 (Ф. А. Бр. 18012) разрешен сам службе резервног официра.

На Крфу сазнам, да је у Корпусу лом. Добровољци шаљу своје представнике Штабу, траже промене, реформе, замену неких старешина и повратак у пукове других, — траже ново име за Корпус, уљудно понашање, бољу храну, изједначење плата... Крф' одговара: „Ко није задовољан — напоље!“ Сто, и више, официра-добровољаца избацује се из Корпуса; за њима иступа преко 15.000 војника, махом јунаци из Добруџе, са. „звездама“ и „мачевима“. Спалајковић бесни, тражи да се „дисиденти", „шпијуни“, „издајице", предаду српским војним властима... Али Спалајковићева Русија пала са штула, а нови Министар Иностраних Дела (Терешченко) поручује Влади на Крф: „Престаните са лудовањем! Поништите солунску пресуду! Увуците истргнути мач!,.." Многи официри-добровољци, неки и из U Војске, прелазе Русима и примају се у редове Руске

ојске.

Болује душа добровољачка, и полако умире. А са Крфа још увек само горопадне наредбе и речи погрдне. Душевна равнотежа поколебана, наступа расуло... По руским пијацама и жељезничким станицама сусрећу се „колонели“ који тргују брашном, државним брашном. Умире главни лиферант брашна: на његову погребу цела српска колонија, Неотштампани уводни чланак одеског „Словенског Југа" почиње речима: „Умро је велики добротвор југословенски... који толико допринесе југословенској идеји!...“ За његову посмртну славу стара се нарочито главни владин представник за куповање брашна. Провизија. од брашна рачуна се на више милијона динара!... И— то је крај.

Добровољачки покрет у Русији у време Рата, за уједињење југословенског народа, поникао је вољом, прегалаштвом, и радом поглавито нацијоналних револуцијонара, на челу са Босанцима и Херцеговцима који се у Ужицу искупише око пок. Драгутина Димитријевића-Аписа. Аустро-Угарска је знала чему има да се нада од својих југословенских покрајина, па је предузела била све мере да у народу умртви нацијонални осећај пре него што га изложи телесној опасности; осим тога, она је тај народ обезглавила, — одвела у ропство и без рата најбоље људе и целу интелигенцију, Па ипак, појединци нађоше пута и начина

358