Nova Evropa

malu ulogu igralo ni pitanje jednake poreze, takozvane »kvote«,

Želje naroda i pokrajina sve su veće što se u bednijem stanju one nalaze, Kad su Hrišćani u prvim vekovima bili gonjeni, onda su stvarali slike o hiladugodišnjem carstvu slave i blagostanja, Kad su Milanskim Ediktom dobili što im je trebalo, nisu dalje maštali! Ako naše samouprave, koje imaju osnov u Vidovdanskom Ustavu, budu — prema programi nekih ministara ı današnjoj Vladi — u istinu ostvarene i proširene, manje će se Žželeti avtonomije, A ako se stvore avtonomije, pa one zadovolje glavne potrebe naroda, neće se težiti za kraljevinama apsolutno suverenim,

Suverenstva su skupa stvar, — zalošaj na koji su zinuli jači od nas; i teško ćemo ба i udruženom snagom odbraniti, a pocepani na više suverensiva nikako. Ni Mala Antanta nije dovoljna; brzo se uvidelo da polrebe zahtevaju veća бтир:sanja, Madžari su iz hiljadugodišnje svoje istorije došli do zaključka, da ne mogu u svetu ostati bez saveznika: čim su 1848/9 bili prekinuli s hapsburškom dinastijom, počeli su misliti o savezu podunavskih država; ali je većini derogiralo da зе izjednačuju sa prezrenim Srbima i Hrvatima, nešo se угаtiše pod skut Hapsburga, Danas su mnogi medju njima došli do zaključka: ne više s Nemcima; s velikima mali nisu kontrahenti, jer veliki upotrebe i prođutaju male, Nama u Jušoslaviji najprirodniji su saveznici nama srodni i nama slični, Koji dakle imaju moć u rukama, nek ne budu škrti u davanju prava slabijima; a ni jedni ni drugi neka ne traže, kao što biva, preko

Међа робасе. Milutin Jakšić,

П

Г, Вукићевић је, у своме чланку „Смисао данашњих избора“ (у „Новој Европи" од 11. августа), изнео био своје гледиште, у којем се мени учинило да је он учинио неколико нетачних констатација, па сам хтео то исправити (у „Н.Е.“ од 11, септембра). У новом свом чланку, „Модерна држава и њено уређење" (у „Н. Е.“ од 26. октобра), он не брани своје раније нетачности, већ хоће да покаже како се нас двојица у основи разликујемо. Ја сам то видео и у првом његову чланку, али нисам хтео то нарочито наглашавати, као што ни сада нећу нарочито говорити о том нашем неслагању, јер знам да се људи врло тешко одричу својих искрених убеђења (а немам разлога да не верујем да је оно и код Г. Вукићевића искрено). Али он и у овом свом чланку чини нетачне констатације, па држим да и о њима треба нешто рећи, ради читалаца, и ради важности предмета.

378