Nova Evropa

владалачког апсолутизма. — Ето, зато ја браним парламентаризам у монархији, а не што очекујем какве политичке користи од борбе између два уставна фактора; и очекујем да ми то Г. Вукићевић на реч верује.

И док у монархији парламентаризам поред свих својих лоших страна има и једну добру, пренесен у републику он уноси са собом све своје рђаве особине без оне једине добре, јер у републици нема опасности од апсолутизма, У парламентарној републици је неподељива сувереност (као и у парламентарној монархији) подељена на двоје, на парламенат и на председника републике, без стварне потребе а на штету државне управе, због мана парламентаризма. Народ треба своју сувереност да пренесе на једно лице, на председника републике, а контрола му је Народна Скупштина, Законе које он преко својих министара подноси Скупштини на одобрење, она прима, мења, или одбацује; а тако исто и он прима и потписује, или одбацује, законе које му Скупштина поднесе, У случају неслагања у крупним питањима, апелује се на народ, или новим скупштинским изборима, или плебисцитом, У такик скупштинама, партије не гледају како ће оборити једну владу, да њихова дође на власт, нити посланици могу уцењивати владу, јер је влада у рукама председниковим. У таком стању, они се могу објективно бавити конкретним питањима које сами покрећу, или им председник износи. За евентуалне злоупотребе председникове, ту је Скупштина да га оптужи и да му суди, Речју, послови теку мирно без иједне мане коју собом носи парламентаризам. Зато ја сматрам да је председничка република најсавршенији облик владавине, у коме су злоупотребе власти, ако не сасвим искључене, а оно сведене на најмању меру. — Не треба се позивати на Француску, у којој је сва суверена власт у скупштини, а један врло мали део пренесен је на председника; њега и сами Французи зову машином за потписивање указа, — њега народ и не бира, већ Скупштина и Сенат, Скупштина га може и оборити, као што је ту скоро и био случај. Французи нису тај систем усвојили што би он био најбољи, већ из страха од какова новог Наполеона ЈИ. И они се туже на парламентаризам и на често обарање влада. Али, и поред свега тога, Трећа Француска Република је учинила колосалан напредак у сваком погледу, док је под монархијом стално опадала.

У мојој одбрани парламентаризма у монархији, Г. Вукићевић не налази „ни логике ни проницљивости", јер се облик

владавине — каже он — не би променуо ни кад би у Скупштину дошла већина републиканаца. Ја — нека ми допусти Г. Вукићевић — тако не мислим.

Љуб. Стојановић,

382