Nova Evropa
чанским крајевима извојшти равна права која има Србија. Та. коалиција не мора имати агресивну задаћу, да насилном измјеном ситуације даде пречанским крајевима већа права, она може бити чисто дефанзивна, и тражити једино да престане искоришћавање и запостављање крајева с ове стране Саве и Дунава, у прилог Београда и Србије, Да је та нова коалиција уистини пречански фронт, најбољи је свједок чињеница, да су у њој свих 85 посланика, без изузетка, бирани у пречанским изборним окрузима. Напротив, Земљорадничка Странка, која је по својим бирачима такођер претежно пречанска (заправо босанска) странка, по своме је вођству србијанска, па ће то и бити главни разлог зашто и она није ушла у ову сељачкодемократску коалицију.
Такозвани „пречански фронт“ могао је настати тек пошто су потиснута из предњих тачака дневнога реда нацијонална питања. Док се радило о њима, лако је било имати све Србе на окупу, без обзира да ли су они с ове или оне стране Саве и Дунава; Срби из пречанских крајева, за љубав „српства“, прогутали су многу неправду која им је учињења, поготово на привредном пољу: систематско запостављање и експлоатисање пречанских крајева, у којима има преко два милијона Срба, толерирало се за вољу виших политичких циљева. На другој страни, такову држању Срба пречана у првом је реду доприносио сам Стјепан Радић, који је својим радом и настојањем често силом гурао све Србе на окуп. Но чим су политичка питања потиснута у позадину, и тек што је Стјепан Радић престао да буде баук или страшило за пречанске Србе, ситуација се из темеља мијења, Привредни моменти долазе све више до изражаја и траже заједнички иступ пречанских елемената. Неједнакост, која стварно постоји између пречанских и србијанских крајева, подједнако погађа и Хрвате и Србе и Словенце. У питању пореза, чак је Нијемац и Маџар далеко ближи српском сељаку у Срему и Војводини од Србијанца, који на разне начине спрјечава да се дође до изједначења у порезним теретима, те који на тај начин себи задржава привилегисан положај. Ван сваке је дакле сумње, да до формирања сељачко-демократске коалиције није дошло ради политичких питања, поименце ради провођења начела демократије у државној управи; то се само тако каже, да љепше звучи. Јер код нас је већ постало правилом да се оперише демократијом кад се дође у опозицију, а чим се сједне у министарску фотељу — и највећи демократа прими свакојаке реакцијонарне манире.
Формирање сељачко-демократске коалиције, према томе, има за задаћу да штити интересе пречанских крајева. Успјеси и држање те коалиције зависиће од политике коју ће Београд водити у најближој будућности наспрам пречанских крајева,
389