Nova Evropa

Ако се настави са досадашњом праксом, да се нарочито помажу крајеви и људи у Србији, а да државне терете поглавито сносе пречански крајеви, сељачко-демократска коалиција. прикупиће мало-по-мало све бираче пречанских крајева. Не треба заборавити, да од 315 посланика 200 бирају пречански крајеви, те кад би пречански посланици, бар у главним питањима иступали сложно, не би се могло, без отвореног апсолутизма, наставити са досадашњом политиком, Ако Београд, међутим, измијени своју политику, па у будуће буде више излазио усусрет потребама пречанских крајева, „пречански фронт“, макар и постојао, не би могао прикупити све пречанске изборнике, па би тако србијански политичари задржали вођство у својим рукама, јер би им до већине помагале сад ова сад она пречанска група. Иначе ће, под пресијом својих бирача, чак и пречански посланици владиних странака бити присиљени да се, раме уз раме са сељачко-демократском коглицијом, боре за равноправност својих изборника.

Као најважније питање у овом комплексу јавља се изједначење пореза, и то само изједначење, на дјелу не тек на ријечима, јер законска основа не значи још ништа, Такове основе доносе се већ неколико година, „за опсјенити простоту“. У неједнакости пореза имаће пречански фронт свог најпоузданијег агитатора и пропагатора. Уз то долази неједнакост кредитне политике Народне Банке, те Државне Хипотекарне Банке и Поштанске Штедионице, што ће све присилити пречанске крајеве да се окупе и заједничким силама потраже лијека тој неједнакости, Поштанска Штедионица, примјерице, преко 4/5 својих средстава добија из пречанских крајева, а ипак у њезину Надзорном Одбору не сједи ниједан пречанин, и своје кредите она у најмањој мјери пласира у пречанској привреди, Такву кредитну политику проводи Поштанска Штедионица без икакова обзира да ли је Министар Пошта, под којега она спада, радикал или радићевац, — систем остаје,

Али се неједнакост и запостављање пречанских крајева не осјећа само у пореској неједнакости и у недовољној сусретљивости од стране државних и полудржавних новчаних установа, него поименце и у државним инвестицијама, Са сигурношћу се може казати, да двије трећине државних прихода притичу из пречанских крајева, а ипак се већина државних издатака улаже у Србију. Поготово материјални издаци. Доста је обратити пажњу на државне лицитације, па видјети колико се троши на путеве, зграде, и слично, у Србији, а колико у пречанским крајевима. Од зајма од 30 милијона долара, напримјер, што смо га добили у мају ове године, главни дио потрошиће се у Србији док ће пречански крајеви једва што добити, иако ће при отплати зајма опет они морати највише да допринесу. Баш ових дана одобрио је Министарски Савјет

390