Nova Evropa

у парламенту буду васпитани људи, т. ј. да се не грде и туку као на улици; Можда — жене! Међутим, Демократска Странка нема ни једног женског посланика, иако је она по

својим статутима за равноправност полова.

__ Према томе, наш оболели парламентаризам могао би се, можда, сачувати од смрти само овим средствима: 1) ујединити све демократске снаге; 2) ослободити сељака од банака; 3) учинити посланика стално зависним од бирача; и 4) увести

жене у парламенат., Бес. M. Вукићевић.

Beleška.

Benedeto Kroče medju nama.

Esej Benedeta Kročea, koji donosimo u ovom broju, pročitan Je u novembru 1927 na jednom redovnom sastanku na= puljske Akademije Moralnih i Političkih Nauka, i štampan je kao privatno izdanje medju Aktima Akademije {sveska LI, deo 1). Benedeto Kroče, najveći i najpoznatiji savremeni falijanski filozof i istoričar, i Jedan od najizrazitijih predstavnika današnje evropske kulture, redovan je član ove čuvene Napuljske Akademije, a bio Joj je u više navrata i predsednikom, Na njenim redovnim sastancima on je dosad izneo majveći i najvažniji deo svoga rada i svojih istraživanja, Tako je, u godini 1900, pročitao tu i najkarakterističnije odeljke svoje slavne »Estetike«, Ovaj sadašnji esej — drugi. po redu {vidi prvi, pod naslovom: »PFilozofska pretpostavka shvatanju liberalizma«, u »Novoj Evropi« od 11. maja 1927) — donosimo po naročitoj dozvoli pisca, koji će mastaviti s ovim ciklusom, pa će uvek po pročitanju pojedinih delova ustupati svoj rukopis našem saradniku da da prevede za »Novu Evropu«. Uzimajući u obzir vremena i prilike u kojima Kroče piše ove svoje lucidne članke, pune aluzija i opomen4, prirodno je da oni neće biti pripušteni velikim masama njegovih čitalaca u vlastitoj otadžbini, te će ostati osudjeni na dužu nepopularnost; utoliko smo mi srećniji što ih možemo iz prve ruke pružiti našim čitaocima, da u svojoj relativnoj slobodi — čitajući ih — razmišljaju o izgubljenoj ili skučenoj slobodi drugih ljudi, Nadamo se, zajedno s piscem ovih esejA, da se idealu slobode neće moći dugo oteti ni njećova velika i slavna otadžbina, te da će on uskoro dobiti prilike da i ove svoje eseje objavi u knjizi, koja će onda i za Italiju i za ceo svet ostati klasičnim svedočanstvom njeđove budne i dalekovidne istorijske svesti Medjutim ба pozdravljamo najsrdačnije medju nama, kao našeg stalnoš saradnika i velikog učitelja, i očekujemo s najvećim inferesova-

, ,

njem njegove iduće članke,

6.