Nova Evropa

грешна разлагања, код старих, подржавајући већ створена неисправна тумачења. У већој мери дакако код нових, нарочито ако одступају од принципа старих закона, ако су дакле саздани на новим начелима. „Ми морамо тумачити тако да остане све по староме"; или: „Јесте, закон прописује додуше тако, али да видимо како ће пракса!" ... То су стереотипни коментари, баш као да закон може у теорији значити једно а у пракси друго | Што се ређе закони мењају, утолико се јаче испољава утицај традиције, Она се раније стварала из саме хијерархије судова; како је, наиме, у конкретном правном спору важило увек решење вишег суда, то се из тога изводило мишљење, да су само виши судови позвани да правоваљано тумаче законе, да је тумачење виших судова обавезно чак и за будуће случајеве. Није тешко увидети, да је такво мишљење, које се с временом дубоко укоренило, било од штетног утицаја: нижим судовима убијала се амбиција да исправно тумаче законе, а вишим судовима, који од нижих судова често нису добијали решења са темељним и ваљаним образлагањима законских наређења, недостајало је потицаја за дубље улажење у ствар. Кад би ипак вишем суду стигло какво решење које би се одликовало темељношћу и исцрпношћу, ово као да се вишег суда неугодно дојимало, будући да је таково решење нижег суда, према традицији, представљало пресизање у делокруг вишег суда. Онда заиста није било никакво чудо, ако би који виши суд ишао и дотле да — насупрот независном судовању, зајамченом основним законима, — налаже нижем суду, дасеу будуће придржава тумачења вишег суда! То је врхунац традиције, — то је већ петрификација правног схватања.

Данас се тако што у модерно уређеној правној држави не даје ни замислити.

Покојном Министру Правде у бившој Аустрији, Клајну, кад је привео у живот своје монументално дело, нови ГраБански Поступак, није измакло да ће нови закон наићи на несавладљиве запреке баш услед традиције. Он се стога послужио изванредним мерама да отклони њен утицај, па је именовао надзорнике, за које се осведочио да су исправно схватили нови закон, да обилазе судове и да надзиру примену новога закона. Ови су немилосрдно критиковали и правили замерке, и извештавали о свему Министарство Правде. Резултат је био: да је сва сила судаца морала у пензију, уколико се за неколицину није нашло склоништа у казненој струци. Велико зло лечи се само радикалним средствима...

Друга страна оне основне фаталне мане, да човек не воли да мисли, јесте апријоризам, тојест: површно стварање правних закључака о значењу законских одредаба, на основу моментаних и пригодних предрасуда, Апријоризам наличи на традицију, јер се у оба слу-