Nova Evropa

зецима, путовао свуда раме уз раме с Ламартином. Он, например, нигде не спомиње онај тобожњи сусрет с гусарима, пред грчким обалама, који су се спремали да нападну на њихову лађу; а Ламартин је то тако красно и потанко описао као да се доиста догодило...

Треба ли нарочито истицати, оно што на први поглед мора бити јасно: докторов путопис је, и у садржајном и у стилском погледу, кудикамо испод Ламартинова, — док он гамиже по земљи, овај други се очас винуо небу под облаке. Уместо Ламартинових живих и живописвих слика, песничких описа и пророчких погледа у будућност, ми наилазимо код њега на кратке, сухе забелешке. Ламартинов путопис, то је дело једнога духа који раскрштава са вером свога детињства и своје младости, вером коју је усисао са мајчиним млеком, те то дело, услед унутарњег превирања, неминовно носи отисак нечега интимног и болног. Деларојеров, — то је један репертоар библијских успомена човека блажена, чија је вера ничим непомућена и чија душа не зна за тешке борбе с интелектом. Свака страница Ламартинова трепери и бруји, свака је као валовито и успенушено море; код Жан Васта све тече глатко, непреливајући се преко корита, као мирни поток у равници. Ствар готово невероватна кад се говори о Ламартину: он је сажетији, језгровитији него ли добри доктор. Али зато треба код овога ценити његово књижевно поштење, особина ретка особито код путописаца који су се кретали по далеким пределима где ми нисмо били, па смо принуђени веровати им на реч.

Полазна тачка за њихов пут по Истоку био им је Марсељ, одакле су се кренули 10. јула 1832, После кратког бављења на Малти, где се — наравно — сећају славе старих малтеских витезова, одлазе за Грчку, у пратњи једне фрегате коју им је дао гувернер острва да их прати до Науплија и заштити од евентуалних гусарских нападаја. У тадашњој грчкој престоници Науплији, и у Атини, провели су тачно две седмице (од 8. до 23. августа). Оним што је за то време видео у Грчкој, како смо већ сазнали, Жан Васт није био нимало задовољан. Његово разочарење је дубоко, и он га не крије. Са њим се десило исто што и са Ламартином, и са грофом Дестурмелом, који је тога лета такођер путовао по Грчкој, што и с толиким другим путницима онога доба. Они у Грчкој нису нашли оно чему су се надали кад су полазили из својих домовина: очекивали су да ће видети старинску Јеладу, богату славном прошлошћу, сву блиставу старим сјајем; а затекли су, уместо идила и олимпијских игара, једну измучену и напаћену земљу која је тек излазила из борбе за слободу, са свим оним невољама које су неминовне последице ратова, Разлика између

116