Nova Evropa

зашто се спрема на пут с толиким луксузом — „у сразмери је са раскоши која се покаже: треба их засенити, да би се потпуно безбедно путовало кроз њихова племена“. Пре поласка посећује ону загонетну и привлачну „палмирску краљицу“, леди Естер Стенхоп, Питову сестричину, о којој Жан Васт мисли да је суманута. Госпођа Ламартин остаје у Бејруту, јер јој ћеркино здравље задаје бриге, а Ламартин у друштву с Деларојером и осталим пријатељима, са царском свитом и свуда успут царски дочекиван, полази !. октобра за Јерусалим (увек према хронологији Деларојеровој, јер Ламартинова је веома непоуздана). Путовали су поред мора, преко Сајда, Сура, и Аке. Дошавшт близу Каифе, отприлике на место где се сад састављају пруге које из Аке и Каифе воде на Генезаретско Језеро, ови су скренули на југоисток да би походили Назарет и друга знаменита места. Од Сефоре, некад највећег града у Палестини после Јерусалима, почео је за њих „онај низ верских узбуђења која сам осетио пролазећи земљом где сваки корак буди у срцу хиљаду успомена": „Од Сефоре до Назарета има отприлике три сата хода. Колико ли је пута Марија превалила тај пут да би походила своје родитеље |!

рај извора где смо се одмарали можда се одмарала та дивна мајка, та жена која је славна међу свима женама. Обузета радошћу, Она којој је толико бола било нанесено долазила је тим путем да се склони под мајчино крило и да јој повери своје наде и своју будућност. Потпуно удубен у те мисли, ја сам је гледао како седи на једном магарету, јер је била сиромашна, и прелази преко долине, пење се и спушта низ планину, Каква ју је тиха радост пратила у ходу, и како је срећна била што иде да прича мајци о својој срећи!... Кад избисмо на врх, угледасмо Назарет. Ми поздрависмо из дна душе ту земљу где се реч оваплотила, где се догодила прва тајна искупљења, где је анђео Гаврило дошао да каже дунђериновој жени...“ У овоме тону испричан је цео хаџилук. — Од 5. до 9. октобра разгледали су Назарет, пели се на брдо Табор, ишли на обале Јордана и Генезаретског Језера, његовом западном страном доспели у Тиберијаду, па се преко Кане вратили у Назарет, Отуда су кренули 10., кроз Каифу су тако рећи само прошли, па су се предвече зауставили у манастиру на брду Кармел. С Кармела полазе 12. октобра, преко Јафе (14) иду на Рамлу (15.), на село Јеремија, и 17. октобра, после шеснајстодневног путовања, дођоше на домак Јерусалима, у манастир Св. Јована Крститеља. У Јерусалим улазе тек 20. октобра, опкољени стражом која је имала да спречи сваки додир с окуженим становништвом. Жан-Васта, смернога хаџију који је пред полазак из домовине био у цркви да се помоли Богородици за срећна пута, обузима пред Светим Гробом толико узбуђење да је неспособан да очита и један

118